Omraženi despot Toma

SIMEON se nije dao pokolebati. Godine 1358. je upao u Zetu, predvodeći plaćeničku vojsku u kojoj je bilo ne samo Grka i Srba, nego i Turaka, Vlaha, Bugara i drugih. Međutim, nigde nije uspeo da dobije podršku - ni u Zeti, niti među velikašima koji su držali pogranične srpske oblasti (vojvoda Branko, Radoslav Hlapen, despot Jovan Uglješa). Ne uspevši da dobije nijednu bitku, vratio se u Trikalu u Tesaliji, da više nikada ne dođe u Srbiju.

Zbivanja na jugu su caru Simeonu pružila novu šansu. Godine 1359. u borbama sa nepokornim arbanaškim plemenima poginuo je njegov suparnik i šurak Nićifor Orsini. Nasleđe Epira je ponovo bilo otvoreno. Ovog puta, Simeon je uspeo da pronađe pogodnog saveznika. Bio je to mladi Toma Preljubović, posinak moćnog Radoslava Hlapena, gospodara Vodena i Verije (oblasti na granici Tesalije i Epira). Savez je potvrđen brakom: Toma se oženio Simeonovom ćerkom Marijom i kao carev "vazal" postao despot Epira sa sedištem u gradu Janina (1366).

Simeon Uroš "Paleolog" (korišćenje imena carskih porodica bila je uobičajena praksa vladara-skorojevića u Vizantiji) još desetak godina je vladao Trikalom i krajevima bogate Tesalije. Umro je, ne ostavivši nekog većeg traga u istoriji, negde posle Maričke bitke (oko 1372) - tek možda godinu dana nadživevši svog sinovca i nekadašnjeg suparnika, Stefana Uroša V Nejakog.

Simeona je kao "cara Romeja i Srba" nasledio njegov sin Jovan Uroš, koji se potpisivao kao "Duka Paleolog", dodavši sebi još jedno prezime vizantijskih careva. Jovan je bio proglašen za očevog savladara još 1356. godine, ali nije dugo vladao kao samostalan vladar. Već godinu ili dve nakon očeve smrti, Jovan Uroš se povukao u manastir i postao monah po imenu Joasaf. Osnovao je manastir Preobraženja na Meteorima.

I dok je monah Joasaf provodio bogougodne dane na Meteorima, na dvoru u Epiru su se odvijale nove drame koje će zabeležiti "Janinska hronika". Čini se da se srpski bračni par u grčkoj sredini - Toma Preljubović i Marija Angelina (Nemanjić) nisu previše slagali. Despot Toma (koji je svom imenu dodao: Komnen Paleolog) bio je surov i ćudljiv vladar koji se ubrzo zamerio svojim grčkim podanicima. "Janinska hronika" beleži da je Toma u Janinu sa sobom doveo srpske pratioce, kojima je delio imanja oduzeta od lokalnih plemića i trgovaca. Osim toga, povećao je poreze i uveo razne monopole na trgovinu, što mu grčki preduzetnici nisu mogli zaboraviti. Zamerio se i lokalnom episkopu koji je morao da pobegne iz grada.

Toma Preljubović je, s druge strane, imao i nespornih kvaliteta. Bio je srčan borac koji je, prvi posle dugog niza gospodara Epira, uspevao da izađe na kraj sa arbanaškim bratstvima koja su harala po pokrajini. Doduše, u tome su mu pomogle i turske jedinice, bez kojih se još tada ništa na Balkanu nije moglo rešiti. Nakon pobeda i surovih obračuna u sukobima 1381-1384. prozvan je Albanoktonos (Arbanoubica). Pobeđivao je i u bitkama s Latinima, koji su vladali jugom Grčke (Ahajom i Peloponezom). U jednoj pobedi - koja će se, međutim, na kraju pokazati fatalnom za pobednika - Toma Preljubović je kod Akarnanije porazio vojsku vitezova jovanovaca i tom prilikom zarobio plemića i avanturistu po imenu Isaulo de Buondelmonti (1379).

Tokom pet godina Isaulo je proveo kao zarobljenik despota Tome Preljubovića. Onda se iznenada sudbina preokrenula. Epir je, nakon još jedne krvave zavere, dobio novog vladara. Jedne zimske noći, 23. decembra 1384. godine, despot Toma je pronađen mrtav u krevetu, prerezanog grla. Navodno ga je ubio pripadnik njegove garde.

Za naslednika i novog vladara u Epiru proglašena je poslednja žena iz roda Nemanjića, Tomina supruga - Marija, koja se prozvala vasilisom (caricom) Marijom Angelinom Dukainom Paleologinom. Jedni je smatraju vrlo pobožnom i moralnom ženom. Prema drugima, reč je o raspusnici koja je muža varala s njegovim zarobljenikom. Poslednja verzija nije sasvim bez osnova, imajući u vidu činjenicu da se već u februaru 1385 (tj. tek dva meseca nakon muževljevog ubistva) Marija udala za bivšeg zarobljenika Isaula de Buondelmontija. Navodno joj je tako savetovao njen brat, monah Joasaf, koji je pozvan da se spusti iz Meteora i pomogne sestri u sređivanju prilika u Janini.

Isaulo je odustao od Tominih nepopularnih mera, vratio je imanja grčkim vlasnicima i čak pokušavao (neuspešno) da se izmiri sa Albancima iz okoline. Marija je živela dovoljno dugo da dobije vesti o nesrećnoj sudbini zemlje svojih predaka u bici na Kosovu.

Nakon Kosovske bitke, najvažniji cilj preostalih malih hrišćanskih vladara Balkana bio je da se dodvore sultanu Bajazitu. Isaula su u jednoj bici zarobili Albanci. Kada se oslobodio, četrnaest meseci je proveo na osmanskom dvoru očekujući sultanovu pomoć (1399-1400). Zadobivši na kraju tursku milost, porazio je albanska plemena i nastavio da vlada Janinom. Ženio se još dva puta. Njegov treći brak je bio ponovo s jednom Srpkinjom - Jevdokijom Balšić, ćerkom Đurđa Balšića.

(Nastaviće se)