Moj najdraži general

MALO je falilo da dođe do oružanog dvoboja između razarača, koji su pratili brod "Galeb" s predsednikom Titom, i snaga moćnog američkog žandara - čamca Šeste američke flote, koja je špartala po Sredozemlju.

"Uhvatio me bio strah, ali se nisam dvoumio: da su čamci Šeste američke flote nastavili da se približavaju, komandovao bih paljbu", pričao je o toj nezaboravnoj uspomeni, posle Titove smrti, kontraadmiral Letica.

Tito je tog ranog proleća 1961, krenuo na turneju, obilazeći više afričkih država radi pripremanja Prve konferencije nesvrstanih.

Brozovi su tada putovali spokojno.

U odnosu na lidere drugih socijalističkih zemalja, Tito je javno odbacio svaku lažnu skromnost. Bio je preduzimljiv i ambiciozan. Dok su drugi zidali Berlinski zid, on je krstario toplim morima, prikupljajući pristalice za pokret nesvrstanih.

Posle Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, svet se divio Titu. Za konferenciju je trebalo sve pripremiti na svetskom nivou - od smeštaja pa do svega ostalog.

"Bio sam pozvan na Brione, zajedno s generalom Milošem Šumonjom. Dobili smo i konkretne zadatke. Bio sam začuđen što na tom sastanku nije bilo Milana Žeželja", pričao je Mirko Milutinović, jedan od dugogodišnjih saradnika Brozovih.

Šta je, stvarno, bilo sa Žeželjom?

"Dugo sam razgovarao s Titom, koji me je pozvao. U jednom trenutku udario se rukom po čelu: 'Šta, boga mu, da radim?' Sasvim mirno sam mu rekao da bez mene može, ali da bez nje ne može, naglasivši pri tome da mu je ona žena", ispričao je Žeželj.

Za Žeželja je bio priređen veliki oproštaj. Mnogi su mu čestitali na uspešno obavljenim zadacima. Svom vernom ađutantu Tito je poklonio automobil marke "mercedes". Žeželj se od tolike pažnje i uplašio. Nosio se mišlju da automobil pošalje u rodnu Liku tamošnjim opštinskim funkcionerima. Kako to nije bilo pristojno, odustao je od te namere.

Potom je postao komandant pograničnih jedinica. Da li su ga Brozovi zaboravili - pitao sam ga.

"Kada su 1968. godine, izbili neredi na Kosovu, drug Tito me je pozvao i dao mi konkretan zadatak. Predajući mu kasnije izveštaj o stanju tamo, napomenuo sam da je Ali Šukrija najčestitiji čovek tamo. Inače, sin Fadilja Hodže, učestvovao je tada u demonstracijama. Tito je za moje ocene rekao da su tačne", govorio je Žeželj, koji se radovao svakom susretu sa Titom.

"Prilikom boravka u Gospiću, kada je 1972. obilazio Liku, drug Tito je saznao da se i ja nalazim u sali. Odmah me je pozvao. Taj susret nikada neću zaboraviti. Tito je seo, pošto me je dobro izljubio, pored mog kolena, i rekao: 'Ovo je moj najdraži general. S njim sam proživeo i preživeo najsrećnije ali i najuzbudljivije dane'."

A uzbuđenja je, inače, bilo na pretek. Žeželj je, uz pomoć Aleksandra Rankovića i Jefte Šašića, uspeo da spreči 23 pokušaja atentata na Josipa Broza Tita.

Zbog čega Žeželj više nije spominjao Jovanku Broz?

"Prilikom susreta u Lici poljubio sam se i s njom. Ali... što se tiče Tita, ostajem mu veran i na ovom i na onom svetu. Kad je u pitanju drugarica Jovanka, to onda ne važi."

"Gde ste se konkretno sukobili sa Titovom suprugom?"

"Onda kada je počela da se meša i da proverava moje planove obezbeđenja, shvatio sam i moju poziciju. A, bogami, i Titovu", rekao je Žeželj.

Aferi prisluškivanja prethodilo je mnogo toga.

U spavaćoj sobi Jovanke Broz pronađeni su uređaji za prisluškivanje?! Zar je to moguće?! Da, moguće je! O radnicima Udbe, pristalicama Rankovića, brujala je cela Jugoslavija ali i ceo svet. Zašto se to nije sakrilo? Možda se trebalo osvetiti kumovima, Rankovićima ili ih bar poniziti.

Ova afera promenila je mnogo. Novi sekretar Josipa Broza, umesto Crnogorca Branka Vučinića, postao je Slovenac Jože Smole, novinar, glavni urednik "Borbe", a zatim i ljubljanskog "Dela".

U njega su polagane velike nade. Bio je direktna preporuka Kardeljevih, ali je ubrzo počeo da otkazuje poslušnost.

"U to vreme, drugarica Jovanka je bila vrlo popularna, ali i uticajna. Mnogi građani su joj se direktno obraćali. Njena pošta se gomilala, jer nije stizala svima da odgovori. Pošto nije htela da angažuje sekretaricu zahtevala je da ja obavljam i te poslove. Rekao sam da ja jesam lični sekretar, ali druga Tita", govorio je Smole.

I pored toga, Smole je uspeo da opstane. Postao je šef celog kabineta, zamenivši Vladu Popovića. Tek je tu razočarao Jovanku, koja ga je bukvalno najurila...

"Nije bilo baš tako", s osmehom govori Smole: "U Zagrebu je drug Tito imao susret s rukovodstvom Hrvatske, gde su se političke prilike već iskomplikovale. Jedan od zaključaka sastanka bio je da ja sačinim informaciju i da je onda pošaljem rukovodstvima ostalih republika. Iz te informacije trebalo je jasno da se vidi da se podržava hrvatsko rukovodstvo. Nekim svojim petim čulom, procenio sam da to ne bi trebalo odmah slati, pa sam odugovlačio. Mika Tripalo i Savka Dabčević Kučar, međutim, potegli su pitanje te informacije, direktno kod Tita. I tu je rasplet bio zanimljiv: mene je predsednik pohvalio što nisam žurio sa slanjem informacije, ali je ispunio i obećanje dato Savki i Miki da će me zbog tog 'propusta' odmah smeniti."

"Kakve su posledice bile, po vas lično?"

"Bio sam smenjen s položaja šefa kabineta, a moj 'kiks' nikada nije bio ispravljen: pomenuta informacija iz kabineta nije bila poslata."

"Kakav je bio vaš rastanak sa Brozovima?"

"Drug Tito me je pozvao u svoju rezidenciju da razgovaramo. Oproštaj je bio vrlo srdačan, s poklonom i zahvalnošću na saradnji."

"Kako se tada ponela Jovanka prema vama?"

"Ona se nije ni pojavila!"

(Nastaviće se)