Presuda grešnoj Petriji

Kad su se Turci vratili na Rudnik, Miloš reši da porodicu izvuče iz pećine, ali se Ljubica opet usprotivila isto onako odlučno. U to ratno vreme neki su napuštali ratište pod izgovorom da se vraćaju da zaštite familije i time su slabili otpor Turcima. Posle borbe na Ljubiću kod Čačka posustaje i knez Miloš. Zajedno sa hadži Milentijem došao je na Rudnik, ali se nije dugo zadržao posle ubojitih Ljubičinih reči, koje su značile jasnu opomenu.

Velika gospođa je posle rata dočekivala goste u konaku u Crnući u kome je i knez bio redak gost. On nije želeo da kao vladar ostane u Crnući pa poče da zida sebi veliki konak u Kragujevcu na imanju koje je ranije kupio. Rešio je da vlada iz tog grada u kome su živeli Turci i Cincari, a kasnije su se veoma brzo naselili Srbi iz susednih sela.

Knez se uselio 1818. godine, pre svoje supruge i dece. Veoma radan, mudar i preduzimljiv, knez je napravio plan da sagradi konak za suprugu i decu nedaleko od svog koji je bio gospodarski namešten, u orijentalnom stilu.

Konak kneginje Ljubice punom parom je građen cele 1819. a završen 1820. Na prozorima su postavljena ukrasna stakla uvezena iz Austrije. Sve je izgledalo kitnjasto, pa konak, s pravom, nazvaše šarenim. Nameštaj je bio orijentalan, po ugledu na turski način života.

Za potrebe državne administracije Miloš je podigao još jedno zdanje, a sva tri velika konaka sačinjavali su knežev dvor u Kragujevcu.

Kad je stigla kneginja Ljubica sa kćerkama Perkom i Savkom, svečano obučena Velika gospođa nije krila oduševljenje lepotom dvorca. Tada je Perka imala dvanaest, a Savka šest godina.

Knez Miloš je možda i zbog njih dve odlučio da otvori školu, da žensku decu obučavaju domaći i strani učitelji. Želeo je da nauče strane jezike, da sviraju klavir, a prvenstveno da se opismene. Znao je koliko je to važno, iako je i sam bio nepismen.

Miloš je tada jedva čekao zgodnu priliku da krene u Crnuću, ali bez Ljubice. Zaljubio se u mladu Petriju koja se nije otimala. Učinilo mu se, ako Turci mogu da se zabavljaju sa drugim ženama, po dozvoli svoga paše, zašto ne bi i on mogao. Sudbina je tako umešala prste. Knez je često pričao da mu je Ljubica bila prva devojka, a sada je Petriju silno želeo. Najzad je prelomio i otišao u Crnuću da ispuni želju.

Ljubavna idila je najpre bila tajna za mnoge kao i za Ljubicu. Tajna je procurila, a rezultati njihove ljubavne igre pokazali su se jasno na njenom stomaku.

Knez i kneginja ipak su zadržali bliske veze, jer ona nije ni slutila da Petrija u Crnući jede pojačanu hranu zbog deteta koje nosi pod pojasom. Jedino je bilo sumnjivo što Miloš često ide da obiđe dvor u Crnući, navodno da bi radove nadgledao.

Petrija se knezu požalila da strepi od Velike gospođe, njegove supruge. Ako se sazna, kneginja će nju okriviti više nego gospodara. Sve bi bilo dobro da i sam nije nakupio strah zbog brige kako će Ljubica prihvatiti očiglednu činjenicu da on čeka vanbračno dete. Prikrivao je brige i tešio Petriju koju je istinski voleo.

Petrija je sanjala da je knezu rodila naslednika, a posle desetak dana na svet donese žensko dete. Devojčici dadoše ime Velika. Vest je brzo stigla do Kragujevca.

Vladarka nije skrivala ljutnju, žalila se Tomi Vučiću Perišiću i Nikoli Milićeviću Lunjevici, a Miloš nikako nije hteo da otera Petriju. Smislio je da Petriju udomi kod nekog bogatog čoveka, ali se Ljubica nije dala, ne pristajući da postoje mala i velika gospođa.

Jednog martovskog dana 1819. godine knez obavesti kneginju da mora u Crnuću da obiđe kuću i imanje. Nešto je bilo neobično u njegovom izgledu i pokretima i bi joj jasno da je on glavu izgubio za Petrijom.

Ljubica je banula u Crnuću i zatekla Miloša pored Petrije. Sa klina, iznad kneževog uzglavlja, hitro uze pištolj i uperi cev na Petriju, pa pritisnu obarač. Zrno je Petriju smrtno ranilo.

Bežala je Ljubica sa mesta zločina, a noć je provela na tavanu kuće jednog jataka. Odatle je sutradan posmatrala sprovod nesrećne Petrije i primetila svoje najlepše žute papuče na njenim nogama.

Posle ubistva, Ljubica je posetila svog ručnog devera Nikolu Milićevića Lunjevicu. On je uputio u Srezojevce, gde su je dalje štitili njeni Vukomanovići. Priznala je stravični zločin, ali se nije branila, već čekala presudu. Nadaleko se saznalo šta se desilo u Crnući, a komentari su bili u korist kneginje, jer su je smatrali nepogrešivom. Voleli su je.

Ozlojeđeni knez Miloš pokušao je da uhvati prestupnicu, ali potera nije uspela da je pronađe. Teško je podneo susret sa prijateljima u Kragujevcu gde je, posle nekoliko dana, došao u Konak. Ljubica se hitno vratila u Crnuću da čeka presudu.

Po završetku tužnog zbora najbližih saradnika u Kragujevcu, Milošev brat Jovan i sa njim Jevrem, saopštiše vladaru da je Ljubica zatrudnela, da nosi dete koje će roditi u oktobru iste 1819. godine.

Tu su uspeli da umilostive kneza da suprugu pomiluje i zameni joj smrtnu kaznu. Jedva je popustio, ali je bio i dalje na odstojanju od supruge Ljubice.

Izaslanici su otišli u Crnuću, gde se nalazila kneginja u nekoj vrsti kućnog pritvora i potpune izolacije. Čim su ušli u prostoriju gde je boravila, saopštiše joj da je bila osuđena na smrt, ali su molbe njegove braće za pomilovanje, urodile plodom.

Ljubica je mirno i pokorno saslušala presudu i priznala da je kaznu zaslužila.

Gotovo sama, bez kneza, uz pomoć babice, na svet je donela princa 19. oktobra te 1819. godine i najzad odahnula od briga i nevolje. Nežni dečak, krupnih crnih očiju, crne kose, na krštenju dobi ime Milan po stricu vojvodi.

Ponosni otac Miloš, kako i priliči, napravi veliko slavlje povodom rođenja naslednika prestola.

(Nastaviće se)