Vlast ogrešila dušu

NASELJE braće Jerković dobilo je novog znamenitog stanovnika: poznatu ličnost - srpsku heroinu, Milunku Savić, bombaša Prvog svetskog rata, nosioca dva odlikovanja Legije časti, Karađorđeve zvezde sa mačevima, Albanske spomenice i još nekoliko drugih.

Za primerom Skupštine povela su se i trgovinska preduzeća. „Novi dom“ joj je celi stan opremio nameštajem. „Elektrotehna“ je dala šporet i bojler, „Obodin“ iz Cetinja - svoj milioniti frižider, „Beoteks“ - posteljinu, Robna kuća „Beograd“ obuću i odeću, Beogradska tržnica - posuđe, „Centroprom“ - namirnice, a Srpska književna zadruga slike (reprodukcije).

U čast useljenja u novi stan domaćica je priredila malu svečanost, kojoj su, pored rodbine i prijatelja, prisustvovali i predstavnici Gradske skupštine i štampe.

Dobrovoljka Milunka Savić, srpska heroina, žena sa najvećim brojem srpskih i stranih ratnih odlikovanja, otišla je na večni počinak 5. oktobra 1973. godine. Preminula je u svom stanu, onako kako je i tokom posleratnog perioda živela - radeći.

- Tog oktobarskog jutra zatekao sam baku zaspalu na stolici, tako mi je izgledalo. Ručni rad joj je ispao iz ruku. Nažalost, baka je preminula - ispričao je unuk Đorđe Minkov.

- Milunka Savić nije sahranjena u Aleji velikana, već u porodičnoj grobnici, na Novom groblju u Beogradu. Na večni počinak nije ispraćena uz državne i vojne počasti, iako je to zaslužila. Sahranila je porodica - naglašava Milunkin unuk Dejan Stankov.

Po njegovoj priči, porodica je 5. oktobra 1973. godine obavestila Skupštinu grada Beograda da je Milunka Savić preminula i dobila odgovor da sačekaju sa sahranom koji dan. Čekali su nekoliko dana, a potom su je o svom trošku sahranili. Iz Skupštine grada Beograda nikada im se više niko nije javio.

- Moja baka Milunka, kao i majka Milena Stankov, sahranjene su, zapravo, na ratničkoj parceli broj 101. To je naša porodična grobnica, u kojoj je baka sahranjena 1973. godine, a moja majka 1987. Prilikom sahrane bake Milunke govorili su visoki oficiri JNA i predstavnici Društva za negovanje spomenika i tradicija oslobodilačkih ratova - objašnjava dalje unuk Dejan.

Svedočeći u emisiji na RTS vojni istoričar Milovan Prelević, koji je govorio na sahrani, rekao je da je sramota da je srpska heroina sahranjena u privatnoj grobnici, pored ograde na kraju Novog groblja u Beogradu.

Na nadgrobnoj ploči piše: „Milunka Savić Gligorević, nosilac Karađorđeve zvezde 1890-1973. Kći Milena Stankov 1924-1987.“ Poštovaoci su na crni mermer položili zeleni venac sa porukom: „S poštovanjem i ljubavlju Milunki Savić - potomci 1912-1920. Novi Beograd“

Kako u srpskoj istoriji nema boljeg primera nacionalnog herojstva od Milunke Savić, Institut za istoriju pokrenuo je inicijativu da se Milunka Savić sahrani u Aleji velikana, ali je sve to ostalo samo na ideji, jer gradska vlast „ima preča posla“.

- Prvi put od „Novosti“ čujem za tu ideju. Nama se niko iz RTS i Skupštine grada nije obraćao, niti je tražio naše mišljenje. Mi kao direktni naslednici Milunke Savić prihvatamo ovu inicijativu. A verujem da tako misle i Milunkini rođaci iz Kraljeva i Čačka - rekao nam je vidno iznenađen Dejan Stankov.

Na njenoj kući na Voždovcu, danas Ulici Milunke Savić, postavljana je spomen-ploča.

U Jošaničkoj Banji, na inicijativu mnogih poklonika njenog ratničkog dela i prilozima dobrotvora, podignut joj je spomenik u prirodnoj veličini. I to je sve.

Srbija se nije na pravi način odužila ženi - ratničkoj legendi Milunki Savić. U Titovoj Jugoslaviji veličati Milunkino delo bilo je nemoguće, jer bi to „remetilo međunacionalne odnose“, ali šta nas u ovom vremenu sputava da Milunkino delo ne verifikujemo na pravi način. Milunkina kuća u zaseoku Koprivnici stoji zapuštena, zarasla u korov. Zašto nije obnovljena, da postane mesto gde će se mladi saznavati istorijsku istinu i nadahnjivati se rodoljubljem. U Stepanovićevu, u kući gde je jedno vreme boravila srpska Jovanka Orleanka, nikakvog znaka o tome. U selu malo ko zna da je tu Milunka živela.

KRAJ