Masakr u selu Sijekovcu

NAJSUROVIJI zločin na prostoru bivše SFRJ dogodio se u selu Sijekovac, kod Bosanskog Broda, 26. marta 1992. godine. Hrvatska vojska masakrirala je 250 Roma, od kojih 116 mališana. Najmlađem su bile dve, najstarijem 15 godina. Oni su u konvoju od četiri autobusa pokušali da odu u Italiju i postoje dokazi da su propušteni kroz srpske linije. Niko nije znao šta se s putnicima desilo sve do 2004. kada su ekshumirana 23 dečja tela u Sijekovcu. Svim žrtvama bili su izvađeni organi, a većina je bila obezglavljena!

- Po monstruoznosti ovo je najstrašniji zločin koji baca senku na građanski rat i događaje u BiH. Kada bi se on istražio i uperio prst u krivce, niko više ne bi pričao o Srebrenici. Zato se sve zataškavalo - kaže za "Novosti" Darko Trifunović, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu.

Da je Sijekovac zločin koji je do danas ostao bez kazne tvrdi i Goran Krčmar, rukovodilac Operativnog tima za traženje nestalih lica RS. On ističe da je od kraja rata u BiH učestvovao u iskopavanju 3.500 leševa, ali nikad nije video ništa monstruoznije od onoga što je pronađeno u Sijekovcu.

- Sva tela bila su skeletizovana, bez odeće i nekompletna - kaže Krčmar. - Nigde nije bilo ni najmanjih ostataka organa, a gornji i donji ekstremiteti bili su razdvojeni od trupa. Prvi put smo videli rastavljeno dete od 12 godina.

Izveštaj o ovom zločinu (koji je dostupan "Novostima"), a potpisuje ga tužilac Kantonalnog tužilaštva Zenice Enisa Adović, potvrđuje svu monstruoznost stradanja nedužnih žrtava. U opširnoj sudsko-medicinskoj ekspertizi na osnovu sudskog veštačenja dr Sabihe Silajdžić Brkić piše da su većini žrtava izvađeni svi vitalni organi.

Istraga o Sijekovcu od početka je bila pod velom tajne. Dok su na drugim "otkopavanjima istine" prisustvovali brojni novinari, visoki predstavnici Federacije i ambasadori, ovo je jedina ekshumaciji u BiH na kojoj je bilo zabranjeno prisustvo medija. Iako je ekshumacija obavljena u RS, njom su rukovodili Federalna komisija za nestale iz Sarajeva i tužilac iz Zenice, koji su prvobitno tvrdili da je reč o žrtvama iz Drugog svetskog rata. Međutim, rezultati britanske DNK laboratorije potvrdili su da je reč o žrtvama rata s početka devedesetih.

Potraga za nestalim Romima traje još od 1993. godine. Pretpostavlja se da su ubijeni iz ostala tri autobusa zakopani u neku od masovnih grobnica.

- Za ostalima još tragamo, ali se istraga na sve načine ometa, ne samo iz Federacije BiH već i iz inostranstva - kaže Krčmar.

Udruženja za traženje zarobljenih boraca i nestalih civila iz Broda došlo je do svedoka zločina, među kojima su i bivši hrvatski i muslimanski vojnici, koji su priznali da su žrtve u Sijekovcu masakrirane zbog trgovine organima.

- Sumnja se da se iza ovog zločina krije ista ekipa koja je vadila organe i kosovskim Srbima u "žutoj kući" u Albaniji - tvrdi Marko Grabovac, predsednik ovog Udruženja. - Organi su transportovani belim helikopterima kakve su imale samo međunarodne posmatračke ekipe u Hrvatskoj.

Profesor Darko Trifunović apelovao je na poslanika BiH u Savetu Evrope da se "slučaj Sijekovac" nađe pred specijalnim izvestiocem Saveta Evrope Dikom Martijem.

Spona između zločina na Kosovu i u RS je zloglasna jedinica "Handžar divizija" u kojoj su mahom bili kosovski Albanci.

- U okviru hrvatske vojske postojala je jedinica "Handžar divizija", specijalni odred MUP Hrvatske. U toj jedinici redom su bili Albanci - kaže Trifunović.

Srpski istražitelji iz Broda godinama pokušavaju da ukažu na umešanost stranih ekipa u trgovinu ljudskim organima. Prema izjavama svedoka ovaj zločin nije mogao da se obavi bez znanja Sfora. Postoje i čvrsti dokazi da su pripadnici Sfora nasuli i zaravnali teren za saobraćajnicu baš preko masovne grobnice.

- Raskomadane leševe nismo ukopavali u zemlju, već smo ih samo zatrpali šljakom - rekao je jedan svedok.

Masakr u Sijekovcu nije jedini u ovom posavskom selu na granici s Hrvatskom.

- Tim RS poseduje obimna dokumenta koji jasno ukazuju da su i srpskoj deci pre likvidacije vađeni organi - kaže prof. Trifunović.

- Razumljiv je strah svedoka, jer ni protiv jednog zločinca nije pokrenuta istraga. Oni i dalje mirno žive s druge strane Save.

(Kraj)