Slika dokaz izdaje

POLOVINOM marta 1938. godine Jugoslavija je dobila granicu sa Trećim rajhom. Hitler je okupirao Austriju i započeo stvaranje nemačkog hiljadugodišnjeg carstva.

U 79. godini, u Parizu je preminuo poslednji od unuka besmrtnog Karađorđa - knez Arsen. Sin ga je sahranio u kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu 23. oktobra 1938.

U novembru su knez Pavle i kneginja Olga boravili u Londonu i kao gosti kralja i kraljice odseli u Bakingemskoj palati. Knez je razgovarao sa engleskim premijerom Čemberlenom, koji ga nije nimalo ohrabrio.

Stojadinović je 4. februara 1939. morao da podnese ostavku. Dragiša Cvetković je formirao svoju vladu. U martu je Čehoslovačka prestala da postoji.

PoČetkom 1939. u Berlinu se na dužnosti vojnog atašea nalazio pukovnik Vladimir Vauhnik. Bio je retko dobar obaveštajac i dao je na vreme informacije od velike važnosti. Njegovi poverljivi izveštaji nisu dostavljani samo Generalštabu i knezu Pavlu, već su preko našeg konzulata u Pragu redovno slati u London. Pukovnik Vauhnik je krajem proleća predvideo nemački napad na Poljsku. Uzalud. Posle Minhena, u Evropi je prevladalo uverenje da će se Nemačka zadovoljiti "manjim ustupcima".

Englezi su od stvaranja Jugoslavije budno pratili razmirice Srba i Hrvata. Zahtevi Radića, a zatim i Mačeka, Londonu su poslužili kao odličan povod za mešanje u unutrašnju politiku Jugoslavije, a najsigurnija veza između Hrvata i Britanaca bio je Juraj Krnjević.

Položaj Jugoslavije u budućem ratu i njenu politiku neutralnosti odlično je uviđao i britanski ambasador u Beogradu ser Ronald Kembel. U jednom pismu lordu Halifaksu od 16. februara 1939. on kaže: "Geografski položaj primorava Jugoslaviju da dok je god to moguće očuva neutralnost, pod pritiskom ekonomskih činilaca, pak, ona može više favorizovati Nemačku i Italiju, ukoliko se te sile udruže u jednom budućem ratu."

Britanija nije povećala obim trgovine sa Jugoslavijom i pored insistiranja kneza Pavla i samog ambasadora ser Ronalda Kembela. Povećala je svoju aktivnost na polju propagande i to je bilo sve. Pažljivim posmatračima već tada nije moglo da izmakne da Engleska polako menja svoj kurs prema Jugoslaviji koja je dobila etiketu "nesiguran saveznik".

Posle posete Italiji, knez Pavle je primio engleskog ambasadora Kembela. Lord Halifaks je želeo da sazna kneževe utiske posle razgovora sa Musolinijem i Ćanom. Ambasador je upitao kneza: "Šta Jugoslavija namerava da učini ako Nemačka upadne u Rumuniju?" Knez Pavle je, ljutit, uzvratio pitanjem: "Šta Britanija namerava da učini?" Englez je ćutao.

Knez Pavle je 1. juna 1939. krenuo u četvorodnevnu državnu posetu Nemačkoj. Poseta je upriličena posle pompezne i grandiozne proslave Hitlerovog pedesetog rođendana. Pukovnik Vauhnik je ostavio precizan opis dočeka kneza i kneginje Olge.

I danas je kod nas jedna fotografija sa dočeka u Berlinu poznatija od svega drugog što se tada tamo događalo. Na njoj se lepo vide knez Pavle i nemački firer u otvorenom automobilu. Više od pola veka tu fotografiju su komunisti koristili za dokaz da je knez Pavle bio "fašista", "hitlerovac" i šta sve ne.

"Program prijema je protekao bez ikakvih smetnji i ponovo je zablistala nemačka sposobnost za organizaciju", zapisao je pukovnik Vauhnik. "Ali, mnogo teže je tekao rad oko pregovora između kancelara Hitlera i kneza namesnika, koji se tada pokazao kao jedan krajnje vešt i priseban diplomata. Bezuspešan je bio trud Hitlerov, Geringov i Ribentropov da pridobiju kneza za pakt prijateljstva sa Nemačkom, ili da bar od njega iznude obećanje da s Engleskom neće sklapati nikakav ugovor o garantijama."

Hitler je za kneza rekao da je jegulja, a knez za Hitlera ono što je zabeležio ministar Dvora Milan Antić: "Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Osećate jezu od njihovog dodira. Lice mu je žuto kao voštane figure."

Posle te posete Nemačkoj, na poziv kralja Đorđa, knez Pavle i kneginja Olga otputovali su u London sredinom jula. Engleski kralj je 17. jula knezu Pavlu dodelio najviše britansko odličje: Orden podvezice. Tim povodom je u Bakingemskoj palati priređen bal za devet stotina zvanica! Na ručku u Dauning stritu, pred najvišim zvaničnicima Imperije, knez je izneo svoje utiske iz Nemačke i izrazio svoje mišljenje o Hitleru. Tada im je rekao da očekuje da će pitanje Dancinga izazvati svetski sukob.

Uviđajući da Engleze ne vredi moljakati, knez Pavle je, krajem '39. u tajnu misiju u SAD poslao svog prijatelja dr Davida Albalu. Nadao se da će dr Albali uspeti da preko svojih ličnih veza u jevrejskim krugovima dobije kredit od SAD za kupovinu oružja za Jugoslovensku vojsku.

Dr Đorđe N. Lopičić sakupio je materijal koji je dugo bio zaboravljen u Arhivu Jugoslavije i priredio vrednu i zanimljivu knjigu "Dr David Albala - specijalni delegat pri Jugoslovenskom kraljevskom poslanstvu u Vašingtonu 1939-1942". Misija nije uspela, ali je ovom knjigom dokazano da knez Pavle nije "sabotirao naoružavanje i pripreme zemlje za rat", kako su mu to kasnije komunisti pripisali u "kvalifikaciji zločina" koji je, navodno, utvrdila Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih izdajnika.

(Nastaviće se)