Medeni mesec u Veneciji

BEOGRAD, 1. decembar 1918. Kuća Alekse Krsmanovića na Terazijama. Neobarokno zdanje s kraja DžIDž veka, tadašnja rezidencija regenta Aleksandra.

Svečana atmosfera. U ime delegacije Narodnog veća SHS, proklamaciju čita Ante Pavelić, koji je u istoriji zapamćen kao Zubar, valjda da bi ga razlikovali od istoimenog ustaškog poglavnika.

Pre nego što će proglasiti Kraljevinu SHS, regent u generalskoj uniformi, okićen odlikovanjima, kaže da je ovim aktom „konačno provedeno u delo ono što su najbolji sinovi naše krvi, sve tri vere, sva tri imena, s obe strane Dunava, Save i Drine, počeli pripremati još za vlade blažene uspomene moga dede kneza Aleksandra I i kneza Mihaila“.

Toga dana je Kraljevina Srbija otišla ad akta. Srpska poslanstva menjaju ime i ističu novu zastavu. U martu 1919. prestala je da postoji Srpska vojska! Tog istog meseca je načelnik Štaba srpske Vrhovne komande, slavni vojvoda Živojin Mišić, na zahtev regenta obišao Hrvatsku. U njegovom raportu, kako je to zabeležio Milorad Pavlović - Krpa, stoji: „Jugoslovenstvo nije narodnost, nego ideologija. Jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine“.

Posle razgovora sa hrvatskim političarima, književnicima, novinarima, sveštenicima, učiteljima i običnim ljudima, vojvoda Mišić je shvatio da svi oni misle da je „nastao čas da Hrvatska dobije svoju samostalnost i nezavisnost“.

Knez Pavle je okončao svoje studije u Oksfordu. Postao je, kako je to zapisao Pol Moran „oličenje blagosti života“.

Dva brata od stričeva bili su rešili da se žene. Kralj Aleksandar je svojim izborom rešavao i jedno važno državno pitanje: granicu sa Rumunijom. A knez Pavle? Moglo bi se reći da je priželjkivao princezu koja bi odgovarala njegovom rangu i rodoslovu. Ali više od svega, knez Pavle je želeo da više ne bude toliko usamljen. I desilo se da je imao sreće. Najplemenitijeg porekla koje se i tada i danas može zamisliti, kneginju Olgu je još krasila neka vanvremena lepota. Prvi put je knez Pavle video na balu kod ledi Zije Verner, u Londonu. Olga je zapisala da joj se učinio „strašno stidljiv“. Mladi srpski knez se bio zaljubio, kako se to kaže „do ušiju“.

Nil Balfur piše: „Odveo je u bioskop, ali se ponašao smeteno i nervozno. Osetivši sasvim dobro njegovo raspoloženje, Olga se okrenula prema njemu i prošaputala: „Jesi li našao ono što želiš?“ Pun zahvalnosti knez Pavle je pogledao i rekao: „Jesam, najzad!“

Venčali su se u Beogradu, sutradan posle krštenja prestolonaslednika Petra, sina kralja Aleksandra i kraljice Marije. Iste večeri su krenuli u Veneciju, kako je kneginja Olga zapisala u „sopstveni život udvoje“. Posle nekoliko dana došli su u Firencu, knez Pavle je svoju nevestu odveo u Pratolino, kako bi je predstavio tetki Moini. Zatim su otputovali u Rim i odseli u vili kneza Lazareva. U večnom gradu su ostali pet nedelja. Kneginja Olga je ušla u svet kneza Pavla.

U Kraljevini SHS, gde je odnedavno živeo samo jedan, „trojedini“ narod, istorija se ubrzavala. Iz Prvog svetskog rata Srbija je izašla osakaćena. Rat i okupacija su odneli 1.511.415 života i zemlja je pretrpela ogromne materijalne štete. U Jugoslaviju je Srbija ušla bez tri petine svog narodnog bogatstva, koje se pre 1914. cenilo na oko 11 milijardi dinara u zlatu. Stvarni iznos štete je premašivao šest milijardi zlatnih francuskih franaka. Pri raspodeli reparacija Srbija je, zbog tadašnjeg „bratstva i jedinstva“, bila izjednačena sa ostalim krajevima nove države. Hrvatska i Slavonija su dobile 2.659 miliona zlatnih franaka, Slovenija 1.555 miliona, Bosna i Hercegovina 675,5 miliona, Dalmacija 695,5, a Bačka i Banat 110 miliona zlatnih franaka.

Iz ovih krajeva je Austrougarska mobilisala preko 500.000 muškaraca, od kojih su mnogi učestvovali u ratnim operacijama protiv Srbije i za vreme okupacije počinili mnogobrojna zverstva nad civilnim stanovništvom. Pored svega drugog, propala kruna propale crno-žute monarhije koja se u Trstu menjala po kursu 1000 za jedan dinar, u Hrvatskoj i Sloveniji imala je skandalozan kurs: četiri krune za jedan dinar! Za to vreme srpski seljak, koji je izašao kao pobednik iz rata, preživljava najcrnje dane. Sve ovo je doprinelo da se opljačkana i teško ranjena Srbija našla u vrlo teškom položaju. Jugoslovensku avanturu imao je da plati Srbin. Uza sve to, Srbija je morala da podnosi optužbe (neosnovane i zlonamerne) iz Slovenije i Hrvatske da je opljačkala ove južne Slovene.

Od kako je izglasan, praktično samo srpskim glasovima, Vidovdanski ustav nije mogao biti primenjen. Za osam godina, do 1929, sedamnaest puta su padale vlade i to samo zbog toga što su pokušavale (bezuspešno) da načine sporazum sa Hrvatima. Hrvati nisu priznavali kraljevinu SHS pod dinastijom Karađorđevića.

U dvorcu Elizabete od Jorka, u krilu Vajtlodž, 13. avgusta 1924. kneginja Olga je donela na svet dečaka koji je na krštenju dobio ime Aleksandar.

(Nastaviće se)