Junaci, napred u otadžbinu

Posle nove nemačko-austrougarske ofanzive, pada Beograda 26. septembra 1915. i Prištine, kad počinje povlačenje vojske i naroda preko Prokletija, očajni knez Pavle otvoreno okrivljuje Engleze zato što nisu na vreme poslali pojačanja i sprečili katastrofu.

Početkom novembra odlazi u Firencu, gde mu se iznova zdravlje pogoršalo. U martu 1916. čini se da je ozdravio i preko Rima i Brindizija stiže na Krf. Započinje aktivnosti u Međunarodnom crvenom krstu. Božićne praznike je proveo sa tetkom Moinom u Rimu i Pratolinu. Opet poboljeva.

Na osnovu podataka kojima raspolažemo, ima se utisak, da je iznova užasno usamljen.

Zna šta se sve dogodilo sa Srbijom. Zna za srpske žrtve prilikom povlačenja preko Albanije. Zna za ostrvo Vido. Video je ostatke srpske vojske na Krfu. Čuo je za pokolje u Mačvi, upoznat je sa izveštajima o zverstvima Bugara. Srbija je okupirana i narod strada kao nikada u istoriji. Čini se da uviđa odgovornost Engleza za sve strahote koje su snašle Srbiju.

Stigao je u Solun krajem januara 1917. i učestvovao u pripremama za očekivanu prolećnu ofanzivu.

Krajem aprila započeo je proboj Solunskog fronta. Zbog velikih gubitaka saveznici su obustavili napad 21. maja.

Kakve su bile aktivnosti saveznika najbolje opisuje briljantna naučna studija akademika Dragoljuba R. Živojinovića "Nevoljni ratnici - Velike sile i Solunski front (1914-1918)". Veliko je pitanje da li i dalje Britaniju i Francusku treba u istoriji tog perioda nazivati "saveznicima".

Knez Pavle se 1918. vratio u Oksford. Pripremao se novi proboj Solunskog fronta. Ipak, te godine, jula meseca, dogodio se stravičan zločin u Rusiji. Car Nikolaj Drugi i cela njegova porodica je na zverski način lišena života.

Prema knjizi Ljubov Petrovne Miler "Carska porodica - žrtva mračne sile", izdate u Melburnu 1998, evo šta se događalo u noći između 16. i 17. jula 1918. u kući Ipatjeva u Jekaterinburgu:

"Oko ponoći Jankelj Jurovski počeo je da budi carsku porodicu. Porodica i posluga su se umili i obukli.

Jurovski je svoje žrtve poveo u smrt. On je išao napred, sledili su ga Gospodar sa bolesnim Naslednikom na rukama, Gospodarica i Carske kćeri. Iza imperatorske porodice išli su doktor Botkin, Haritonov, Trup i Demidova.

Oni su mislili da ih odvode i zato su sa sobom poneli jastuke i kape. Velika kneginja Anastazija držala je na rukama svog malog psa Hemija.

Očevici jezivog nasilja bila su dva stražara koji su gledali scenu ubistva kroz prozor.

Ušavši u praznu sobu, Gospodar je zamolio Jurovskog za stolice za Naslednika i Gospodaricu. Jurovski je naredio da se unesu tri stolice.

Niko nije bio uzrujan. Svi su čekali signale za polazak.

U sobu uđoše dželati. Osim Jankelja Jurovskog tu su bili: Medvedev, Jermakov, Vaganov, Nikulin i sedam Latiša koji su bili Mađari. Zajedno sa Jurovskim bilo je dvanaest ubica. U tom trenutku žrtve su shvatile šta im se sprema, ali niko se nije pomerio s mesta. Vladala je mrtva tišina.

Prišavši Imperatoru, Jankelj Jurovski je hladno rekao: "Vaši rođaci su hteli da vas spasu, ali nisu za to imali hrabrosti. Mi ćemo vas sada ubiti".

Car nije uspeo ništa da odgovori. Samo je prošaputao:

"Šta? Šta?"

Odjeknuli su pucnji. Smrt Imperatora, Imperatorke, tri kćerke i lakeja Trupa nastupila je brzo. Naslednik se mučio na podu sobe. Jurovski je sa nekoliko metaka dotukao jadnog dečaka. Najmlađa velika kneginja Anastazija bila je živa. Dželati su je boli bajonetima, dok je ječala. Haritonova i Demidovu takođe su dokrajčili zasebno.

Ubistvo je izvršeno pod komandom čekiste Jankelja Hajmoviča Jurovskog, a evo i imena ostalih ubica: Horvat Lajoš, Medvedev, Nikulin, Vaganov, Fišer Anzelm, Edeljštajn Isidor, Fekete Emil, Imre Nađ, Grinfild Viktor i Vergazi Andreas.

Vest o stravičnom zločinu i mučeništvu Carske porodice duboko je potresla sve Srbe, jer im je Rusija bila jedini pravi saveznik u tom ratu.

Polovinom septembra započeo je konačni proboj Solunskog fronta. Načelnik srpske Vrhovne komande vojvoda Živojin Mišić izdao je komandu: "S nepokolebljivom verom i nadom junaci napred u otadžbinu!" Druga srpska armija, praćena francuskom konjicom, probila je bugarske linije i krenula na sever dolinom Vardara. Britanci su porazili Bugare kod Strumice. Bugarska je kapitulirala 16. septembra. Beograd je oslobođen 1. novembra.

NastavljajuĆi studije na Oksfordu, knez Pavle je ubrzo oživeo svoje stare veze i prema brojnim svedočenjima, postao omiljen na britanskom dvoru. Bio je prijatelj sa kraljem Džordžom Šestim, miljenik Džordža Petog. Na jednoj fotografiji vidimo ga u dvorcu Glamis u Škotskoj, kod oca vojvotkinje od Jorka, potonje kraljice Elizabete (majka sadašnje kraljice). To je dvorac, u kom se po predanju odigrala Šekspirova tragedija "Magbet".

Ličnost kneza Pavla se uobličila. Svirao je klavir, Baha i Šopena je najviše voleo. Vrlo često je u Britanskom muzeju. Obično je odlazio da vidi samo nekoliko slika. Sasvim je usvojio "engleski način života", engleski način odevanja...

(Nastaviće se)