Kralj Petar drugi otac

Prinčevi Trubecki vode poreklo od mađarskog kralja Bele II Slepog i Jelene, ćerke srpskog velikog župana Uroša Belog iz 12. veka. Demidove je uveo u plemstvo ruski car Petar Veliki 1720. godine. Aurorin otac Pavle Pavlovič Demidov je bio guverner Kijeva. Imao je dve kćerke, druga, Moina, bila je udata za kneza Simeona Abamaleka Lazareva i pošto nije imala dece, posle muževljeve smrti, nastanila se na svom imanju Pratolino kod Firence, gde je čuvana kolekcija umetničkih dela Nikolaja Demidova, tada najskupocenija na svetu. Usinila je kneza Pavla i on ju je posle njene smrti nasledio. Aurora se razvela od kneza Arsena 1896, preudala i živela u Torinu, gde je umrla 28. juna 1904.

Svog trogodišnjeg sina i njegovu dadilju Ruskinju, Knez Arsen je preselio u Ženevu, kod svog brata Petra. Tako je knez Pavle odrastao zajedno sa decom kralja Petra. Na početku veka, 1900. godine, tada još knezu Petru je uspelo da svoju decu - Jelenu, Đorđa i Aleksandra pošalje na školovanje u Rusiju, a Pavla je upisao u školu gospođice Brehbil u Ženevi i otpustio njegovu dadilju.

Knez Pavle je tako započeo svoj život usamljenika i nije nikakvo čudo, kako su kasnije primetili njegovi učitelji, da je taj senzibilni dečak vrlo rano ispoljio veliku ljubav prema umetnosti.

A onda je došla ta 1903. godina. Mladi knez se slučajno našao u radnoj sobi svoga strica, budućeg kralja Petra, kada su iz Beograda stigli glasnici zaverenika koji tek što su ubili kralja Aleksandra i kraljicu Dragu Obrenović. Oni su do detalja opisali sve što se dešavalo te sudbonosne noći između 28. i 29. maja. I ti opisi su se duboko urezali u pamćenje kneza Pavla, koji je do kraja života imao košmare, iz kojih se budio govoreći: "Ne, nemojte ih ubiti".

Narodna skupština u Beogradu je jednoglasno izabrala Petra Karađorđevića za kralja Srbije i knez Pavle je nastavio školovanje u Drugoj muškoj gimnaziji. Ta lepa zgrada je srušena u bombardovanju 1941. godine i na tom placu je danas zgrada Politike.

U dvoru (danas Skupštini grada), knez Pavle je bio smešten u sobi pod krovom. Kralj mu je za vaspitača dodelio profesora Druge muške Milorada Pavlovića Krpu (1865-1957), koji je posle bio ratni sekretar vojvode Živojina Mišića. Kralj Petar je želeo da mladi knez bude što svestranije obrazovan i poslao ga je u Italiju sa njegovom guvernantom, gospođicom Butković i Miloradom Pavlovićem. Putovali su po celoj Italiji i duže se zadržali u Napulju, a profesor Pavlović je o svemu redovno izveštavao kralja. Svoj boravak u Italiji sa mladim knezom Pavlom opisao je u knjizi "Napuljske šetnje", Beograd, 1911.

Profesor je zapisao da je knez bio priseban i razborit i trezveniji od ostalih svojih vršnjaka. "Hoće da zna više nego što mu se može dati", zapisao je vaspitač i zaključio da mladi knez ima više sklonosti za muziku nego za književnost. I pored toga, knez je znao napamet mnoge srpske narodne pesme. Tada je uočena kneževa sklonost ka kolekcionarstvu. U Napulju je kupio prve porcelane iz čuvene francuske manufakture u Sevru.

Kao gimnazijalac, knez Pavle je svake godine za vreme letnjeg raspusta odlazio svojoj tetki Moini, na imanje Pratolino kraj Firence. Vila Demidovih nalazila se u ogromnom parku, koji je bio ograđen zidom kilometrima dugačkim i smatrana je za najbogatiji privatni muzej Italije. Podigao ju je veliki toskanski vojvoda Frančesko di Mediči 1569. godine i dao da se ukrasi delima Đanbolonje, Amantija i Buontalentija. Postoji nekoliko fotografija na kojima se vidi knez Pavle u usamljenoj šetnji parkom, koji podseća na neke pejzaže velikog i misterioznog Đorđonea. Da li je u Pratolinu mladi knez već započeo da sanja svoj, beogradski muzej?

U svakom slučaju, knez Pavle je već tada postao kolekcionar. Svome zetu Nilu Balfuru je govorio o plavoj šolji sa tacnom iz manufakture u Sevru, koju je kao dečak otkupio od jednog stranog diplomate akreditovanog u Beogradu. U austrougarskom bombardovanju Beograda 1914. pogođen je dvor i u njegovom potkrovlju stradala je i prva kolekcija kneza Pavla.

LiČno knez je posle rata sačinio popis: kolekcija starih tanjira i statueta iz Sevra, Saksa, zatim, jedna slika kneza Demidova u mletačkom ramu, jedna slika velikog francuskog slikara Davida, biblioteka "Stara srpska izdanja", ikona svetog apostola Pavla od srebra, velika ikona Majke Božije naročite izrade u zlatu, srebru i emajlu. Bilo je tu još deset starih ikona, akvarel-portret kneževe majke Aurore u srebrnom ramu, slika kneginje Perside Karađorđević u ramu od bronze, biblioteka starih naučnih izdanja, 320 knjiga u kožnom povezu i drugo.

Imao je 19 godina kad je položio sa odlikom veliku maturu. Njegovi profesori su pohvalili kneževe umne sposobnosti i marljivost. Već tada je govorio ruski, francuski, srpski, nemački, a počeo je da uči i engleski jezik.

(Nastaviće se)