Zločinac pod brojem 3028

Novopečeni prorektor Beogradskog univerziteta samo letimično pređe pogledom preko prvog predmeta pod brojem 3572. Zločinac je niko drugi do Karađorđević Pavle, rođen 28. aprila 1893. godine, narodnosti je srpske i vodi se kao "knez iz dinastije Karađorđevića". Piše da je oženjen i otac troje dece.

Nedeljković nije želeo da ponovo čita kratak opis i kvalifikaciju zločina, prevrnuo je list, pogledao naslov "Pojedinosti o zločinu", okrenuo i taj drugi list, uočio rubriku "Dokazi" i prešao na poslednji list dokumenta gde je trebalo da se potpiše u donjem desnom uglu. U ruci je već imao spremno "pelikan" penkalo. Za trenutak je zaustavio dah, a onda, kao da je osetio neku novu snagu u žilama, hitrim potezom je ispisao: "Dr Nedeljković". Bio je zadovoljan izgledom svog potpisa i lice mu se, reklo bi se, ozarilo.

Ovom potpisu predsednika Državne komisije dr Dušana Nedeljkovića prethodila je čitava prepiska između najviših predstavnika nove vlasti. Počelo je sa pismom poverenika pravosuđa Potpredsedništvu nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije 13. januara 1945. Izvesni drug Frol, koji se spominje i u daljoj korespondenciji, nije stavio svoj potpis na nacrt odluke.

U dokumentu koji se čuva u Arhivu Jugoslavije, traži se rešenje kojim bi se "Pavle Karađorđević proglasio za ratnog zločinca i narodnog neprijatelja" i po tom osnovu mogla konfiskovati sva njegova imovina. Negde 20. januara 1945. godine, drugovi Rodoljub Čolaković i dr Ivan Ribar, kao sekretar i predsednik Predsedništva antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, ispisuju svoj predlog teksta odluke:

"Član 1

Pavle Karađorđević, sin Arsena Karađorđevića, na osnovu podataka i dokaznog materijala Državne komisije za utvrđivanje zločina, oglašuje se ratnim zločincem i narodnim neprijateljem.

Član 2

Sva njegova imovina, bez obzira gde se nalazi, konfiskuje se u korist države.

Član 3

Stavlja se u dužnost Državnoj upravi narodnih dobara da popiše celokupnu pokretnu i nepokretnu imovinu Pavla Karađorđevića i da istu uzme pod svoju upravu kao državno dobro, izuzev "Muzeja kneza Pavla" koji se ima predati Povereništvu prosvete Nacionalnog Komiteta Oslobođenja Jugoslavije da sa njim upravlja po Pravilniku koji će isto Povereništvo izraditi.

Član 4

Od celokupne konfiskovane imovine Pavla Karađorđevića ima se obrazovati poseban Fond, o čijem imenu i primeni ima odlučiti Nacionalni Komitet Oslobođenja Jugoslavije.

Član 5

Provođenje ove Odluke poverava se Povereniku trgovine i industrije Nacionalnog Komiteta Oslobođenja Jugoslavije.

Član 6

Ova Odluka stupa na snagu danom obnarodovanja.

U Beogradu, januara 1945.

PRETSEDNIŠTVO

ANTIFAŠISTIČKOG

VEĆA NARODNOG

OSLOBOĐENJA JUGOSLAVIJE

Sekretar Pretsednik

Rodoljub Čolaković, s.r. Dr. Ivan Ribar, s.r."

Uprkos proklamovanoj odlučnosti partizanskih vlasti da se sa neprijateljima ima postupati po kratkom postupku, ovaj predlog odluke ipak je upućen Povereništvu pravosuđa na mišljenje. I 22. januara 1945. godine Povereništvo je dalo odgovor:

"Dela Pavla Karađorđevića prema tome kao lica koje je pobeglo iz zemlje pre okupacije ne bi mogla da budu predmet izviđanja pred Komisijom za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača."

Povereništvo je predložilo da se posebnim aktom zakonodavne vlasti Pavle Karađorđević proglasi za zločinca i izdajnika. I preporučilo da se u toj odluci AVNOJ-a "ništa ne govori o konfiskaciji", jer čim bude proglašen za ratnog zločinca, onda "osnov za konfiskaciju već samim tim postoji".

Posle ovakvog odgovora drugovi Čolaković i Ribar su verovatno oklevali sve do septembra meseca i tek je 17. septembra dr Dušan Nedeljković potpisao toliko očekivanu Odluku Državne komisije.

Tako se knez Pavle našao na spisku ratnih zločinaca pod brojem 3028. Sledeći, pod brojem 3029 je Karahmetović Jusuf, dobrovoljac u albanskoj muslimanskoj SS legiji, iz Berana, musliman, a do njega, broj 3030 je Karakaš Jozo, ustaša, stalno boravište Brinje, Hrvat.

(Nastaviće se)