Hrvati odbili poklon!

PRIBIĆEVIĆ priča da se ubrzo pribrao i odgovorio kralju:

"Ja ne mogu službeno saopštiti vaš predlog Radiću. Želite li da Radić bude službeno obavešten o vašem predlogu, otiđite k njemu u bolnicu i podastrite mu ga lično. Ako to ne možete, pošaljite Radiću nekoga u koga će on imati poverenje... Uostalom, želio bih da znam jeste li razgovarali sa svojom vladom i šta ona o tome kaže? Šta o tome kažu vođe stranaka?"

Kralj: "Vlada se slaže s tim predlogom, jer drugog izlaza nema".

Ja: "Šta o tome kaže Korošec?"

Kralj: "On ćuti. Ne izjašnjava se".

Ja:"A g. Spaho?"

Kralj: "I on se slaže".

Ja: "Vaše veličanstvo, oprostite, ali mi je vrlo teško u to poverovati. Uostalom, ako je tako, jasno je da taj predlog znači veleizdaju; ako su se vaši ministri složili sa tim predlogom, treba ih pohapsiti zbog veleizdaje".

Nakon toga kralj skoči sa stolice i poče brzo hodati predsobljem. Bio je vrlo uzrujan. Uzviknuo je:

"A šta se drugo može uraditi?"

Pribićević je zabeležio i Radićevu reakciju kad je čuo kraljev predlog.

"...Radić me zagrlio i uzviknuo: "Odlično, savršeno si se držao. Ja sam potpuno zadovoljan".

Taj 8. jul 1928. godine mogao je biti istorijski, a nije!

Zašto su tu ponudu - Hrvatsku na tacni - strogo tajili Radić i Pribićević? Ona nije bila pomenuta ni na Radićevoj sahrani koja je obavljena tačno mesec dana kasnije. Kukavičluk ili zdrav rezon? Znali su da bi dobili državu koja ne bi bila ona kojoj su težili, u"hrvatskim povjesnim granicama", i da bi zbog toga bili prokleti.

A šta je ćutanjem glumio slovenački prvak Korošec?

U Beogradu je tih dana boravio i Gregor Žerjav, vođa samostalnih demokrata u Sloveniji. Pribićević je Gregoru, kao vrlom prijatelju, poverio tajnu zbog koje je bio "utučen i nesrećan". Odlučio je odmah da i on dođe do kralja, da proveri šta se to dogodilo.

Pribićević je taj susret opisao u svojoj knjizi:

"...Čim je Žerjav ušao, kralj je započeo svoju misao o odvajanju Srba i Hrvata. U Žerjavu je sve kiptalo. Nije se mogao suzdržati, pa je kralju rekao:

"Veličanstvo, iz svega toga vidim samo jedan jedini izlaz, a to je vaša abdikacija. Koliko ja znam, u čitavoj povijesti vi ste jedini kralj koji hoće smanjiti svoju državu".

Na te reči kralj je pobeleo. Skoči iz stolice i iz usta mu se ote krik:

"Marš napolje!"

Svetozar Pribićević (1875-1936) bio je prvi pravi političar među Srbima u Hrvatskoj. Osnovao je i stranku - Samostalnu demokratsku stranku - u kojoj je uspevao da okupi Srbe. Bio je poslanik u Mađarskom parlamentu i Hrvatskom saboru, zatvorenik u Zagrebu.

Bio je žestoki Jugosloven, ali i još žešći unitarista. U prvoj vladi Kraljevine SHS povereno mu je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zapamćen je kao strog ministar i po tome što je hrvatskog lidera Stjepana Radića oterao u zatvor zbog "podrivanja države".

Ovom Srbinu sa Banije se žurilo. Sebe je video samo na mestu Nikole Pašića. Žurilo mu se i - okrenuo se... Udružio se upravo sa Radićem i započeo žestoku borbu protiv kralja i kraljevstva, a za federaciju. Bio je pobornik jedinstva Srba i Hrvata.

Umro je kao emigrant (u Parizu), a njegovi potomci sledili su njegovu politiku i posle raspada Jugoslavije.

Posle atentata u Skupštini i smrti lidera najveće hrvatske stranke Radića, kralj i njegovi pravni savetnici preimenovali su Kraljevstvo SHS u - Kraljevinu Jugoslaviju. Formirano je devet banovina koje su postale upravne i samoupravne jedinice. Glavni centri su im bili: Ljubljana, Zagreb, Banjaluka, Sarajevo, Novi Sad, Niš, Skoplje i Cetinje. Beograd s Pančevom i Zemunom dobio je poseban status.

Granice banovine su bile zakonom određene i nisu vučene po nacionalnom kriterijumu. Naprotiv. One nisu narušavale koncept unitarne države. Tek formiranjem Banovine Hrvatske (1939.), taj koncept je izmenjen, nazirala se njena federalizacija. Ta tvorevina, u kojoj je primenjen i nacionalni kriterijum (obuhvatila većinu Hrvata) izazvala je oštru reakciju Srba koji su u njoj ostali (svaki četvrti njen žitelj bio je pravoslavac), kao i drugih Srba.

Zbog ustupaka Hrvatima namesnik Pavle Karađorđević (1893-1976) bio je izložen velikim kritikama, branio se - da je to bila neostvarena ideja ubijenog kralja Aleksandra i da je on samo realizuje.

Koliko se Pavlovi postupci mogu pripisati Aleksandrovoj želji?

Pošto nije realizovao ideju da Hrvatsku "amputira", da li je ovo njeno izdvajanje preko banovine trebalo da bude samo nežnije restauriranje države?

Kod formirane hrvatske jedinice sporne su postale njene granice. Nastala je spajanjem dve banovine, Savske i Jadranske, ali su joj bili pripojeni i prostori Dunavske, Vrbaske, Drinske i Zetske banovine. Pripajanje Dubrovnika sa Prevlakom izazivalo je posebne reakcije. Hrvati su opet tugovali što nisu dobili celu Boku.

Da li bi kralj Aleksandar, da je imao vremena, kantonizirao Jugoslaviju, samo se može nagađati.

Pošto Jugoslaviju nisu očuvale ni republike-države, sa kolektivnim šefom, proizilazi da za nju nije bilo leka?

Prva, Kraljevina Jugoslavija je propala - "jer je bila grešna", pisao je mislilac i svetac Nikolaj Velimirović.

Da li su i gresi druge Jugoslavije bili neoprostivi?

(Nastaviće se)

Knjiga Đure Zagorca može da se naruči na telefone 063/779-9595 i O11/247-4457.