Uranijum ubija polako

MILOSRDNI anđeo ubio je za 78 dana, koliko je trajala NATO agresija na našu zemlju, oko 3.500 ljudi. Ali, teško da će iko ikada prebrojati sve žrtve, jer osiromašeni uranijum, koji su “posejali” avioni Alijanse - ubija sa zadrškom. Deset godina posle bombardovanja još nije utvrđeno ni koliko je projektila ispaljeno na našu zemlju, a kamoli kakve su dosadašnje posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva. NATO je priznao da je izručio 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000. Koliko god da ih je bilo, naša zemlja je zatrovana zauvek, jer zvanično vreme poluraspada U238 je 4,5 milijardi godina!
Dokazano je da je osiromašeni uranijum kancerogen. Ali iako se Srbija suočava sa tihom epidemijom malignih bolesti niko za to zvanično u ovom trenutku ne može da okrivi NATO. Jer, nema studija koje bi povezale porast obolelih od raka sa bombardovanjem osiromašenim uranijumom. Onkološka statistika, međutim, neosporno pokazuje da su u Srbiji u porastu i učestalost obolevanja, i smrtnost od svih malignih tumora, osim raka želuca.

Apel onkologa

Podaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazuju da je samo šest godina posle bombardovanja učestalost obolevanja od raka u centralnoj Srbiji porasla kod muškaraca za 21,8, a kod žena za 16 odsto. Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. A, od 1999. godine do 2005.(poslednji obrađeni podaci) uočen je porast obolevanja od svih vodećih lokalizacija tumora, izuzev raka želuca.
Učestalost obolevanja od raka prostate porasla je za čak 60,3 odsto, raka mokraćne bešike za 36,6, raka debelog creva za 28,6, a karcinoma pluća za 15,5. Porast obolevanja registrovan je i u ženskoj populaciji - tumora debelog creva za 24,6 odsto, pluća za 23,7, materice za 17,1, i tumora dojke za 6,8 odsto. Smrtnost od malignih tumora od 1997. do 2007. godine porasla je kod muškaraca za 11,7, a kod žena za sedam odsto. Ali, porast obolevanja od karcinoma se objašnjava starenjem populacije, boljom dijagnostikom, a niko, bar zasad, “ne upire prstom” u NATO.
Čim su na našu zemlju pale prve bombe sa osiromašenim uranijumom 238 onkolozi su upozorili da ćemo prve posledice po zdravlje ljudi da osetimo za pet godina, najbrže kroz porast malignih limfoma i leukemija. Deset godina posle bombardovanja u Sbiji još nema organizovane zdravstvene kontrole stanovništva na osnovu koje bi pouzdano mogla da se ustanovi veza između bombardovanja i pojave bolesti.

Nalazi komisije

U kliniČkoj praksi, za sada, ne registrujemo porast leukemija - kaže prof. dr Darinka Bošković, hematolog.- Moguće je da su druge maligne bolesti u porastu, ali za to niko u ovom trenutku ne može da okrivi bombardovanje, jer nema istraživanja koja bi eventualno dokazala tu vezu.
Da bi se dokazale direktne posledice po zdravlje ljudi trebalo bi prvo da se dokaže prisustvo uranijuma u zemlji, pa u hrani i vodi, i na kraju u ljudskom organizmu. Prema merenjima stručnih službi Vojske Jugoslavije tokom bombardovanja na Kosovu i Metohiji na mestima gde je ispaljena municija sa uranijumom registrovana je radioaktivna kontaminacija zemljišta i od 236.000 bekerela, a dozvoljena kontaminacija je samo 200 bekerela. Posebna istražna komisija UN koja je radila na ispitivanju radioaktivnog zračenja na 11 (od ukupno 91. kontaminirane lokacije) zaključila je da je na osam mesta bila povećana radioaktivnost. Osiromašeni uranijum nađen je i u hrani i vodi, a prilikom zdravstvene kontrole kod 29 ljudi iz sela Bratoselce pronađena je nekoliko stotina puta veća koncentracija uranijuma u organizmu od normalne.
- Niko u ovom trenutku ne može da odgovori ni sa “da”, ni sa “ne” na pitanje da li se osećaju posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom po zdravlje ljudi - kaže profesor dr Slobodan Čikarić, onkolog i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.- Za takav zaključak potrebne su studije i istraživanja, a toga zasad nema. Trebalo bi utvrditi incidencu obolevanja i mortalitet od 2000. godine do sada. Koliko je osiromašeni uranijum uticao na taj porast niko ne može decidno da kaže. Čestice osiromašenog uranijuma kojim su bombardovani ciljevi na Kosovu i Metohiji i u okolini Vranja su raznete stotinama kilometara unaokolo i večita su opasnost za nas, i za sve buduće generacije. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je više od četiri milijarde godina.
Možda krivica onih koji su nas bombardovali još ne može ni da se izmeri. Jer, za prelazak normalne u kancerogenu ćeliju treba vremena. Prof. Čikarić kaže da će se efekat bombardovanja osiromašenim uranijumom osetiti za 10-15 godina i više.

Ciljan Kosmet

Zatrovano zemljište još nije dekontaminirano, a osiromašeni uranijum kroz podzemne vode stiže u reke, u bunare, a onda i u biljke i ulazi u lanac čovekove ishrane - objašnjava prof. Čikarić.- On je trajno tu ako ga ne uklonite, a to nismo učinili. Trebalo bi skinuti sloj od metar-dva zemlje gde god je pao. Potrebna su groblja radioaktivnog otpada. Mi ih nemamo. Amerikanci imaju, ali neće da prime taj radioaktivni otpad.
Posledice toksičnog i radijacionog dejstva uranijuma, koji spada među teške metale, na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istraživane. Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji (81 kontaminirana lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u “užoj” Srbiji), svi smo ugroženi dejstvom osiromašenog uranijuma. Jer, kada metak sa osiromašenim uranijumom eksplodira on probija i najjači oklop, pri čemu se razvija temperatura veća od 2000 stepeni.
Uranijum prelazi iz čvrstog u gasno stanje, odlazi u visinu, a zatim se vraća na zemlju. Mikročestice uranijuma mogu da pređu put do 48 kilometara od mesta eksplozije, a vetar i vazdušne struje mogu da ih raznesu stotinama kilometara dalje. Oni koji se nađu u blizini udisanjem unose opasne čestice u organizam i one tu ostaju zauvek.
Iako su stručnjaci jednoglasni da je osiromašeni uranijum definitivno kancerogen i da izaziva razna oboljenja, od genetskih promena do karcinoma, Anketna komisija italijanskog Senata, koja je istraživala vezu između upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom i obolevanja italijanskih vojnika koji su bili u mirovnim misijama u BiH i na Kosovu i Metohiji osiromašeni uranijum je “oslobodila krivice”.
Predsednik Anketne komisije Paolo Franko izjavio je da u analiziranim histološkim uzorcima uzetim od obolelih ili umrlih italijanskih vojnika nisu pronađeni tragovi uranijuma, ali jesu pronađene nanočestice koje bi mogle biti posledica eksplozije projektila sa osiromašenim uranijumom.

EPIDEMIJE STRESA
Bombardovanje je sigurno ostavilo posledice i na mentalno zdravlje ljudi, iako se ni za porast mentalnih poremećaja u Srbiji direktno ne okrivljuje Alijansa koja nas je za 78 dana bombardovala 112 puta. Ali, istraživanja zdravlja nacije pokazuju da je godinu dana pošto su utihnule sirene koje najavljuju vazdušni napad, nesanica bila među najzastupljenijim zdravstvenim problemima. Od nje je patilo 31 odsto žena i devet odsto muškaraca. Šest godina kasnije procenat žena sa nesanicom smanjen je na 27, ali se u muškoj populaciji ovaj poremećaj sna udvostručio (17 odsto).
Pod stresom je 2000. godine, prema podacima Nacionalnog instituta “Dr Milan Jovanović Batut” bilo čak 59 odsto stanovništva Srbije, a 2006. godine - 44 odsto.
- Krizne godine u našoj sredini, sa brojnim i hroničnim stresovima, nepovoljno su uticale na mentalno zdravlje stanovništva - zaključili su istraživači iz “Batuta”.
U porastu je apsolutni broj ljudi sa depresivnim, stresnim i psihosomatskim poremećajima, a evidentan je i porast broja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Depresija je 2000. godine “izbila” među vodeće poremećaje zdravlja i zauzela četvrto mesto, iza ishemijskih bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća.

ŠTETU MERE MILIJARDE
KOLIKU je materijalnu štetu pretrpela SR Jugoslavija od bombardovanja 1999. godine nikada precizno i zvanično nije utvrđeno.
Procene se kreću između 29,6 milijardi dolara što su odmah posle agresije objavili eksperti iz nevladine organizacije G17 plus, i 100 milijardi dolara što je saopštila tadašnja vlast.
Prema podacima Građevinske direkcije Srbije objavljenim u martu 2006. godine, NATO projektili uništili su 54 objekta putne saobraćajne infrastrukture (od toga 44 mosta), 18 objekata železničke infrastrukture (17 mostova), 148 stambenih zgrada, 300 škola, bolnica i zgrada uprave, 176 spomenika kulture, 23 srednjovekovna manastira, veliki broj crkava, nekoliko džamija i spomenika islamske kulture. U ovu evidenciju nisu uvrštene privredne zgrade i privatne kuće.
U Beogradu su građani Rakovice, žestoko podneli danak zato što se u njihovom komšiluku nalazilo najviše prestoničkih fabrika koje su bile pod nemilosrdnim udarima. U glavnom gradu su projektili pogađali i “Prvu iskru” iz Bariča, kao i obrenovačku termoelektranu.
U više navrata, NATO agresori su rušili industrijsku zonu u Pančevu. Pravu ekološku katastrofu izazvale su bombe koje su razarale pančevačku Rafineriju, Petrohemiju i Azotaru. Teško je i nabrojati sve, nekada snažne fabrike, koje su ili žestoko “ranjene” ili potpuno sravnjene sa zemljom.
Na predugačkom spisku su i valjevski “Krušik”, “Sloboda” Čačak, “Crvena zastava” Kragujevac, “Duvanska industrija Niš“, “Fidelinka”, “Jastrebac”, hemijska industrija “Milan Blagojević” iz Lučana, industrija “Metalac” iz Kuršumlije...
Tokom akcija “Milosrdnog anđela” uništena je i trećina električnih kapaciteta SRJ, a na udaru su bile elektrane, trafostanice, elektropostrojenja.
Biljana RADIVOJEVIĆ
(Nastaviće se)