Ratovi koče radove

Piše: Branko Pešić, protomajstor

PROSTORIJA u kojoj se nekada nalazio protomajstor hrama, koja je u svako doba dana vrvela od ljudi, delegacija i graditelja, čiji stolovi su bili puni crteža, skica, planova, nastolnih krstova i maketa hrama i delova hrama, gramata i velikih fotografija koje su bile letopis gradnje hrama, pretvorena je u praznu prolaznu sobu. "Nastale su velike rasprave i konfuzije oko toga koliko treba novca, u kojima su učestvovali inž. Stojković (upravnik gradnje), profesori Sekulović i Ačić sa Građevinskog fakulteta."
U 15.30 časova ovaj susret je okončan. Domaćini su ispratili mitropolita Amfilohija, koji je u hodu prema izlazu iz porte zaključio:

"Da smo ove ljude imali na početku, ni ciglu na ciglu ne bismo postavili.
"Svima je bilo jasno da među ljudima koji bi trebalo da grade hram nikakve saglasnosti nema. Od sedmorice prisutnih domaćina, čule su se četiri različita mišljenja šta valja odmah činiti, i svako je insistirao da mora samo to i da je drugo sporedno, što posredno ukazuje na činjenicu da se autoritet najstarijeg po zvanju, časti i vlasti ovde ne poštuje ili da ne postoji. Ovu činjenicu potvrđuje i očajno stanje hrama, porte i gradilišta, koji ostavljaju utisak nemara, zapuštenosti i nedomaćinskog odnosa prema onome što ranije generacije izradiše, kupiše i ostaviše u nasledstvo, a to se sada rastače, raznosi i prepušta rđi i propadanju."

(Tekst je iz službene beleške koja je dostavljena Svetom arhijerejskom sinodu SPC na dan 5. septembra 1999.)
Sveti arhijerejski sinod 30. marta 2000. godine dostavlja pismo sa sledećim sadržajem:

"Gospodinu Branku Pešiću
"SVETI arhijerejski sinod na sednici svojoj, pod gornjim brojem i datumom doneo je ovu odluku:
"Usvojiti predlog prof. dr. Vojislava Milovanovića, diplomiranog inženjera, i u cilju nastavka radova na izgradnji Spomen hrama Svetog Save u Beogradu angažovati kolegijum autora, i to:
- Dipl. inž. Vojislava Marisavljevića i dipl. inž. Dušana Arbajtera - autore konstrukcije, sa zaduženjem da predlažu konstruktivna rešenja i vrše projektantski nadzor konstrukcije.
- Dipl. inž. Milutina Marjanovića - autora tehnologije gradnje, sa zaduženjem da predloži i prati realizaciju zaštite i sanacije i predloži organizaciju i tehnologiju izrade armirano betonskog venca na centralnoj kupoli i vrši stručno tehnički nadzor.
- Prof. arh. Branka Pešića, autora arhitekture nastavka gradnje, da prati projektovanje i usaglašavanje arhitektonskih projekata.
"Kolegijum autora je savetodavno telo koje se angažuje po potrebi u skladu sa obavezama autora u toku gradnje Spomen hrama Svetog Save.
"Autori će, po svom pristanku, donatorski raditi navedene poslove.
"O prednjoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda, obaveštavate se radi znanja i daljeg shodnog postupka.
Za predsednika Svetog arhijerejskog sinoda član,
Episkop banatski Hrizostom".
Sveti sinod SPC odlučio je da prof. dr inž. Vojislav Milovanović bude novi organizator radova. NJegov prvi posao je bio da sa preduzećem "Trudbenik" prvo sredi gradilište. Zatim su izvedeni spoljni vodovodni, kanalizacioni i drenažni radovi. Realizovani su venci na glavnoj kupoli i venci na tri konhe sa odgovarajućim pilastrima, što je omogućilo završetak pokrivačkih radova na kupoli i na konhama hrama.

IZVRŠENA je narudžbina i izvedena montaža 49 zvona, koja su izlivena u austrijskoj firmi "Grosmajer" iz Insbruka.
Izvedeno je kompletno oblaganje fasade belim mermerom, iz severne Grčke, a sokla hrama je obložena u visini dva metra sivim jablaničkim granitom, nabavljenim pre rata. Predviđen je i završetak devet ulaznih vrata, i kompletan pod sa grejanjem u unutrašnjosti hrama.
Za enterijerske radove pozvan je arh. Dragomir Acović.
Projekat kripte je rađen kao dar, prilog hramu, od strane "Kosovo projekta" iz Beograda i njihovog direktora g. Ivana Gledovića.
Položaj kripte je u osnovi oblika krsta i spaja se sa postojećom starom oltarskom kriptom. Prostire se između centralnih zvonika, galerija i oltara. Spoljne dimenzije su 50,4 m dužine i 42 m širine. Pod kripte je ukopan od nivoa poda hrama sedam metara u dubinu. Ukupna bruto površina iznosi 1600 kvaratnih metara.
Projektanti kripte su: inž. Vojislav Marisavljević, inž. Mirjana Milojković, inž. Stevan Lojović, i građevinski tehničari: Branko Prodanović, Zorana Ninković i Stevan Kiš.

KOMISIJA za sva estetska pitanja hrama, na čelu sa počivšim vladikom šumadijskim Savom, donela je odluku, na osnovu predloga projektanta, da ceo Hram bude obložen belim mermerom, a završni venci oko svih kupola i polukupola da budu od crvenog granita.
Ideja projektanta i graditelja je bila da se pre podizanja svih kupola završe, odnosno ugrade odgovarajući venci od crvenog granita. Takođe, da se blagovremeno dopremi beli mermer za fasadu. U teška vremena, početka raspada Jugoslavije, počela je nabavka crvenog granita sa obradom iz Italije, a belog mermera iz Grčke, tipa "ajaks", iz područja Kavale, firme "Lazaridis". Izbor je odobren od strane komisije i Sv. sinoda.
U periodu od 1991. do 1993. godine, ugrađeni su venci na četiri zvonika, osam malih kula, pet konhi i tri kosa krova ulaznih portala hrama. Nabavljena je i dopremljena na gradilište jedna trećina belih ploča za fasadu iz Grčke.
Sankcije su uvedene, bratoubilački rat u raspadnutoj Jugoslaviji je besneo. Ne ulazeći u sve razloge koji su ometali rad na hramu, prestala je svaka aktivnost na podizanju hrama.
Sveti arhijerejski sinod, 30. marta 2000. godine, donosi odluku da se vrate autori projektanti na hram i da nastave sa radom, a na čelo organizacije svih radova i finansijskih pitanja postavlja prof. dr Vojislava Milovanovića.
Organizaciju celog posla po svim pitanjima nabavke mermera vrše inž. Dušan Todorović i arh. Dubravka Puača, pod rukovodstvom prof. dr Vojislava Milovanovića.
Odabrani mermer pod nazivom "volaras", iz područja Drame, Grčka, je u svemu sličan mermeru "ajaks". Naručeno je 6.006 m2 visoko poliranih ploča, dimenzija 80/40 cm. U isto vreme vrše se pregovori sa firmama koje bi realizovale obradu sa poliranjem masivnih elemenata belog mermera, tipa "volaras".
Konkurenti su svedeni, posle dužeg vremena, na dva, i to: "Marmor Hotavlje", iz Slovenije i "Marmifera irpina", iz Avelina - Italija.
OSNOVNA, glavna prednost izabranih izvođača radova na mermeru bila je njihova najbolja opremljenost mašinama za obradu mermera, povoljna cena i spremnost da održe date rokove. Na završetku radova, danas, možemo da konstatujemo da je izbor bio dobar jer su uspešno i veoma kvalitatno izvedeni svi radovi na fasadi hrama.
Slovenačka firma iz Hotavlja pruzela je na sebe izradu detaljnih izvođačkih crteža, na osnovu našeg projekta, sa kompletnom montažom mermera i granita na celoj fasadi.
Fasada je izuzetno kvalitetno urađena uz veliko požrtvovanje svih ekipa koje su radile na ovom velikom poslu i izvedena je u svemu prema datom projektu i u tačno određenim ugovornim obavezama, tako da je Srpska nova godina 2004. mogla biti radosno dočekana sa završenom fasadom. Ceo događaj propraćen je prigodnim raskošnim vatrometom na Svetosavskom platou.
Projektom su predviđeni ulazi u hram sa vratima sa zapadne, južne i severne strane. Glavni ulaz je sa zapadne strane. Predviđena su i četiri ulaza u četri kule koji su u direktnoj vezi sa stepeništem i budućim liftovima.
Ulazi u hram formiraju glavna vrata, građevinske dimenzije 3,90/6,10 m, i po dvoja manjih vrata sa bočnih strana, građevinske dimenzije 3,10/4,55 m.

PRVOBITNIM projektom predviđena su vrata od istog materijala kao što su prozori, odnosno visoko eloksiranog aluminijuma boje bronze sa aplikacijama od visoko poliranog bakra. Vrata bi dobila svoju mehanizaciju za lako i jednostavno, trajno otvaranje i zatvaranje. Prednosti ovakvih vrata bila bi: laka konstrukcija, dugovečnost i nepromenljivost.
Na kraju je rešeno da se vrata izrade od osnovne drvene hrastove konstrukcije sa bronzanim aplikacijama. Za ovaj rad je odabrana firma "Lesnina", iz LJubljane, koja je dala najbolje garancije i odgovarajuće cene. Ugovor je sklopljen 9. aprila 2003. godine, sa rokom izrade do aprila 2004, što je i ispunjeno. Ukupna cena svih vrata iznosila je tri stotine hiljada evra.
Kao ktitor svih vrata, nj. k. v. prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina, izvršili su 14. februara 2004. godine pregled i prvu probu funkcionisanja vrata kojom prilikom su konstatovali da je ceo zadatak dobro obavljen.

(NASTAVLJA SE)