Taktikom protiv brojnijih

AKO Turci hoće prema Beogradu, moraju proći ovim putem koji preseca polje - govorio je Karađorđe. - Levo ne mogu od guste šume, a desno od nas je Sava iza onih šumaraka. Ova šuma i Sava mogu poslužiti kao oslonac našim položajima. U šumi možemo prikriti rezerve. Uzdignuti plato Mišarskog polja, na kome se sada nalazimo, dominira čitavom okolinom, a pogotovu prema Šapcu. Sa njega možemo videti i Turke iz daljine.
Pošto starešine podržaše Karađorđevu odluku, odabraše kao najpogodnije mesto za izgradnju šanca prostor na oko 600 koraka od ivice platoa. Dogovoriše se o obliku i veličini šanca i pristupiše radovima. Bio je deveti avgust 1806. godine.
Na Mišarskom polju je vrilo kao u košnici. Dok su jedni kopali zemlju, drugi su je odnosili i planirali, treći kopali jarak i kurjačke jame ispred šanca, četvrti sekli i šiljili kolje u obližnjoj šumi za palisade, peti sekli i donosili pruće i kolje za pletenje grudobrana...
Karađorđe naredi da se otkupi stoka, brašno i druge namirnice za ishranu vojske, kao i po pola kilograma rakije za svakog vojnika.

DOGOVOR O ”DOČEKU”
PredveČe se iza šanca zadimiše kazani. Pripremani su obroci za oko 8.000 vojnika. Sva susedna sela u pozadini srpske vojske bila su mobilisana da peku hleb za vojsku.
Kada u kasnu noć šanac bi gotov, pregledaše ga Karađorđe i starešine.
Karađorđe naredi da se vojsci da večera i pozva ustaničke starešine da zajedno večeraju i dogovore se kako da dočekaju Turke. Bili su tu Jakov i prota Mateja Nenadović, Milan i Miloš Obrenović, pop Luka Lazarević, Marko Katić, Stojan Čupić, prota Nikola Smiljanić, knez Sima Marković, knez Teodosije iz Knića, Lazar Mutap, Jovan Kursula, Cincar Janko i Marko, Milić Drinčić, Arsenije Loma, Miloš Stojićević Pocerac, Pavle Popović, Zeka Buljubaša i mnogi drugi.
Posle večere Karađorđe reče:
- Kojekude, kao što vidite, što imadosmo slobodne vojske mi dovedosmo ovde na Mišar. Milenka, Mladena i Dobrnja moradosmo ostaviti tamo na Deligradu, jer Turci svakog časa mogu tamo da nagrnu, Veljka prema Vidinu i Vasu pod Beogradom. Turaka ovde ne znamo koliko je tačno, ali, koliko saznadoh, po duši ih, više ih je dosta nego naših.

VOŽD U ŠANCU
Stojan Čupić, koji ovde zna sve staze i bogaze, uzeo je na sebe da sa svojim momcima obezbedi osmatranje Turaka, uključivši i preko Save. Oni će o njihovom kretanju blagovremeno obavestiti. Mada Turci noću nerado napadaju, to nije isključeno, jer možda misle da se mi ovde još nismo utvrdili. Ne smemo nikako dozvoliti da nas ovde iznenade. Nastojte da naše straže noćas budu budne, a predstraže što više priđu turskom logoru i drže ih na oku - kazivao je Karađorđe.
Većina starešina predloži da se vojska zatvori u šanac, obezbedi sa bokova, da se Turci puste što bliže, onda zaspu puščanom vatrom i kartečom. Kada se zbune i razbiju, da se otvore kapije na šancu i juriša.
- To je dobro - reče Karađorđe - ali ja kažem da će biti bolje ovako. Svi konjanici da izađu do onog sela odakle smo prošće doneli i onako prikriveni šumom da stoje. Ja ću sa Milanom Obrenovićem i pešacima ostati ovde u šancu, pa kada se ospu moji plotuni i kad topovi sa obe strane učestaju, vi znajte da je onda meni teško i grunite onuda.
Milan i Jakov rekoše da je to dobro što se konjice tiče, ali i da gospodar treba da izađe sa konjicom. Ako Karađorđe ostane u šancu, mogu ga opkoliti Turci. - Ako mi ostanemo ovde - rekoše - ti ćeš znati kako ćeš nas izbaviti.
- Ne, ne, braćo - reče opet Karađorđe. - Ako mene Turci opkole, vi ćete mene pomoći onako isto kao i ja vas. Ja moram ostati u šancu, jer ako ja izađem, sve će se ovde poplašiti misleći da sam se ja izmakao. Zato ja moram ostati u šancu sa pešacima, a vi sa konjanicima iziđite.
Na kraju razgovora je prihvaćen Karađorđev predlog i dogovorili su se da konjicom komanduju pop Luka Lazarević i prota Mateja Nenadović.
Karađorđe im reče pri rastanku:
- Kojekude, eto, braćo, pa sad svako neka ide među svoje ljude. Sutra, kako valja da dočekamo Turke.
Ustaničke starešine se povukoše kod svoje vojske i izdadoše potrebna naređenja u vezi sa obezbeđenjem i odmorom.

BRANA BEOGRADU
- ONI će sigurno udariti na nas da bi prodrli do Beograda govori Karađorđe. - Sreća je naša što suzbismo Hadži-bega kod Bratačića i Hasan-pašu kod Krnjića, te se Sulejman-paša morao vratiti od Ušća u Šabac, pa mi dobismo vreme da okupimo vojsku i izgradimo ovaj šanac. Mislim da vojske ovde i džebane imamo dosta i da iz ovog šanca možemo suzbiti Sulejman-pašu iako su oni po broju veći.
(Nastavlja se)