Crni Đorđe na Mišaru

U SRBIJI su se, u to vreme, odigrali veoma važni događaji.
Posle poraza kod Lopaša, Turci su povukli Sulejman-pašu i njegovu vojsku iz Staroga Vlaha. On je određen za glavnog komandanta bosanske vojske, koja će preko Drine napasti Srbiju, pa je popustio pritisak na ustanike iz pravca Staroga Vlaha i od Užica.
Potučeni su Turci kod Deligrada i Karađorđe je dobio mogućnost da otuda povuče nešto vojske i sa ovom i šumadijskom vojskom pohitao je prema zapadnoj Srbiji, u susret bosanskim Turcima. Ovamo je usmerio i rudničku vojsku, koja je svoje položaje kod Užica i Staroga Vlaha prepustila užičkoj i čačanskoj vojsci.
Potučen je kod Bratačića u Podgorini srebrnički Hadži-beg koji je sa velikom vojskom, idući od Soko-grada opasno ugrožavao Valjevsku nahiju.
Suzbijen je pokušaj Sulejman-paše da se pokraj Save probije ka Beogradu.
Karađorđe je sredio prilike u Pocerini i prikupio dosta vojske za odlučan boj sa Sulejman-pašom, koji je grupisao svoju vojsku u okolini Šapca.

PRIKUPLJENA USTANIČKA VOJSKA
KREĆUĆI se preko Mačve nešto južnije od Šapca i čarkajući se usputno sa Turcima, Zekini golaći krajem prve nedelje avgusta 1806. godine stigoše u Jalovik, gde pronađoše Karađorđa i prikupljenu ustaničku vojsku.
Bio je to veoma dirljiv susret, kada se Zeka prvi put susreo sa voždom. Karađorđe izjavi želju da se susretne i sa njegovim golaćima koje pohvali zajedno sa Zekom na njihovom umeću i junačkom držanju i zadrža se sa njima u dužem prijateljskom razgovoru.
Dobivši obaveštenje da Turci koji su se ulogorili oko Šapca sada miruju, Karađorđe na čelu ustaničke vojske krete iz Jalovika na Mišar. Na začelju su bili topovi i konji natovareni džebanom i kazanima za pripremu hrane.
Prolazeći kroz Žabare, u blizini Mišara, ustanici primerom Karađorđa počupaše hrastovo kolje iz ograde i poneše ga. Za to vreme Karađorđe, jašući na ogromnom doratu, sa nekoliko svojih momaka zamače u lug.
Ustaničke starešine i vojnici na čelu kolone pretrnuše. Turci u blizini, šuma nepregledna i gusta, a vrhovni komandant na čelu kolone!
Nekoliko ustanika potera konje galopom, pristigoše Karađorđa i pokušaše da izbiju na čelo kolone. To nije bilo moguće. Staza je bila uska, a šuma gusta. Karađorđe je i dalje izmicao.
Lazar Mutap, Raka LJevajac, Ristić iz Jasike i neki drugi uspeše nekako da se probiju kroz šumu i izbiju na čelo kolone.
Kada se šuma proredila i sagledao njen kraj, Karađorđe je naredio Petru Jokiću i Lazaru Mutapu da uzmu nekoliko konjanika i izjašu napred i vide ima li Turaka u blizini. Izvidnica je ubrzo izbila na istorijsko Mišarsko polje.

PRVI SUKOBI
DOK su jahali preko Mišarskog polja Petar Jokić, Lazar Mutap i njihova pratnja začuli su pucnje. Oboli su konje i pojurili na tu stranu. Ubrzo su u blizini Save opazili gomilu turskih konja na paši. Oko njih, bezbrižni Turci su gađali iz kubura u bundeve. Ustanici su se približili Turcima i opalili po njima. Jedne su odmah pobili, druge pristigli u bekstvu i posekli ili zarobili, a ostali su pobegli prema logoru u šumu.
Potom su počeli da prikupljaju turske konje i plen. No, iz logora pristigoše Turci i zametnu se borba sa njima.
Kad ču pucnje, Karađorđe dade znak da vojska stane, a on sa nekoliko momaka izjaha napred.
Ispred njih, na ivici Mišarskog polja prema Šapcu, odjekivali su pucnji njegove prethodnice i Turaka. Uplašeni turski konji su njištali i jurili po polju.
Do Karađorđa dojaha Petar Jokić sa nekoliko momaka i dovede dva turska zarobljenika i pohvatane konje.
Od zarobljenih Turaka Karađorđe sazna da se ispred njih nalazi jedno tursko predstražarsko odeljenje kapetana Vidajića iz Zvornika, a da su glavne turske snage na Šabačkom polju.
Jokić potvrdi Karađorđu da su pred njima, koliko su to oni mogli videti samo manje turske snage sa kojima stotinak momaka može lako da izađe na kraj.
Karađorđe naredi Jokiću da se sa eskadronom konjice i stotinak pešaka vrati i sa Mutapom protera Turke sa Mišarskog polja, da drže na oku Turke, isture patrole prema šumi i Savi i u slučaju nailaska većih turskih snaga blagovremeno ga obaveste.
Jokić i Mutap proteraše Turke sa Mišarskog polja i postaviše ispred njega obezbeđenje.

MESTO ZA BOJ
KARAĐORĐE okupi oko sebe ustaničke starešine i saopšti im da je odlučio da ovde sačeka Turke i nametne im odlučujuću borbu.
- Evo - reče Karađorđe starešinama - ovo mesto je kao rođeno za doček Turaka. Ovde sam ja i ranije bio i sa Turcima se tukao. Odavde tri četvrti sata hoda je Šabac.
(NASTAVLJA SE)