Sukobi i pregovori

Piše: dr Miladin Stevanović
POSLE boja na Jelenči, Karađorđe ode u Topolu da zaleči ranu, a u pomoć vojsci šabačke nahije pošalje Janka Katića i Vujicu Vulićevića sa nešto vojske koju je odvojio od opsade Beograda.
U proleće 1806. godine, jake turske snage pod komandom kapetana Mehmeda Vidajića pređu Drinu na Prudovima, potisnu otuda slabe ustaničke snage i prodru u Mačvu preko Badovinaca, gde opljačkaju Sovljak i Glogovac. Stojan Čupić pokrene na ove Turke sve raspoložive snage i Zekine golaće. Do žestoke borbe dođe na Salašu, gde ustaničke snage pod komandom Stojana Čupića i uz pomoć Janka Katića, Vujice Vulićevića i Živka Dabića do nogu potuku Turke Mehmed kapetana Vidajića, preotmu mu zaplenjenu stoku i proteraju ga preko Drine.
U ovom boju, samo Zekini golaći koji su sačekali Turke ka Drini, odsekli su više od sto turskih glava.
Posle ovog boja je došlo do manjeg zatišja na Drini gde su Turci gomilali ogromne snage.

UPADI PREKO DRINE
OBAVEŠTEN od prekodrinskih Srba da su Turci bojeći se novih diverzija u Bosanskoj Rači otvorili novo pristanište u Semberiji na Savi u Subotištu, gde lageruju hranu i džebanu nabavljenu u Austriji, a odatle je na konjima i kolima prebacuju prema Drini, Zeka smisli da se prebaci preko Drine, napadne ove turske transporte i obezbedi sa džebanom.
On odabere deset svojih najodvažnijih golaća, obuče ih u turske odeće i sa njima se jedne mračne noći prebaci preko Drine. Već u toku naredne noći na putu koji je vodio prema Bosanskoj Rači na njegovu zasedu naleti turski karavan od dvadesetak konja, koje je pratilo desetak Turaka. Izdajući se za turske vojnike koji su obezbeđivali drum, Zekini golaći se približe ovim Turcima, napadnu i poseku ih uz samo jednog ranjenog golaća i to bez ikakve pucnjave. Odaberu osam konja koji su bili natovareni džebanom i krenu ka drinskom prelazu. Pošto svi konji nisu hteli da zagaze u vodu, neke od njih Zekini golaći su rastovarili i njihove tovare preneli preko Drine, gde su ih na obali već čekali njihovi drugovi.
Na ovaj način zekini Golaći su, gotovo bez žrtava, dobro snabdeli sa džebanom čitav Stojanov odred za predstojeće teške borbe u toku leta 1806. godine.
Vodeći teške borbe sa Turcima na Deligradu i doznavši da Turci preko Sokograda prodiru ka Valjevu i gomilaju velike snage na donjoj Drini, Karađorđe uputi pomoć valjevskim ustanicima da suzbijaju Turke od Sokograda i naredi Jakovu Nenadoviću da uputi delegaciju turskom komandantu na donjoj Drini radi pregovora o postizanju mira. Imao je nameru da ih tim pregovorima zavara, dobije potrebno vreme da bi suzbio Turke kod Deligrada, prikupio potrebne snage i okrenuo se prema Drini.

HAJDUČKI OTPOR
JAKOV Nenadović, shodno Karađorđevim uputstvima, uputi 17. juna 1806. godine u Janju na pregovore sa Turcima protu Mateju Nenadovića i Stojana Čupića. Ovi pregovori su se završili neuspešno, jer su Turci insistirali da Srbi predaju oružje i dozvole turskoj vojsci iz Bosne prolaz prema Šapcu i Beogradu, što Srbi nisu mogli prihvatiti.
Vesti o pregovorima sa Turcima su izazvali nesporazume i pometnju među ustanicima, njihovim starešinama i knezovima. Većina starešina je protumačila da je postignut mir sa Turcima, pa su napustili šančeve na Drini i povukli se u dubinu oslobođene teritorije, a neki od njih su sa knezovima prelazili preko Drine u Janju kod vezira, koji ih je darivao čojanim kaputima, što je značilo potvrdu njihovog sterešinstva.
Tako se otvorio put Turcima prema Mačvi i Šapcu.
Stojan Čupić koji je kao učesnik u ovim pregovorima znao pravu istinu o tome, ubeđivao je ustaničke starešine i knezove da sa Turcima nije postignut nikakav sporazum i pozivao da nastave borbu, ali to nije dalo nikakvih rezultata.
Videći da će narod u Mačvi ostati potpuno nezaštićen i prepušten na milost i nemilost Turcima, Stojan donese odluku da se njegov odred, uključujući i Zekine golaće, ne povlači sa drinskih prilaza i Mačve, da ostanu na svojim terenima i povedu hajdučku borbu protiv Turaka. NJegovim primerom pođe i prota Nikola Smiljanić sa svojim odredom.
U ovakvoj situaciji, Zeka je svoj odred podelio na desetine i sa njihovim starešinama se dogovorio o načinu borbe sa Turcima, javkama, mestima okupljanja i teritoriji na kojoj će dejstvovati. Zeka je oko sebe zadržao dvadeset golaća.

ZAŠTITA NARODA
SVE do početka avgusta, Zeka i njegovi golaći su ostali na svojim terenima i u mačvanskim selima na domaku Drine, vodeći hadučke borbe sa Turcima, presretali njihove kolone, plenili transporte i štitili narod od turskih zuluma. Tada su Stojan Čupić i prota Nikola Smiljanić, po naređenju Jakova Nenadovića, napustili ove terene i uputili se u okolinu Šapca, gde je predstojao odlučujući boj sa bosanskim Turcima.
(Nastaviće se)