Bitke širom Mačve

Piše: dr Miladin Stevanović
VALJEVSKA i šabačka vojska su započeli napad na šabačku tvrđavu tukući je topovima i kumbarama. Pritešnjeni Turci u tvrđavi su tražili pomoć od bosanskih Turaka, koji su u dva maha pokušali da se probiju do Šapca, ali su ih ustanici suzbili.
Tako je Mehmed-kapetan vidajić uspeo da kod Zvornika pređe Drinu i probije se do Lešnice, ali ga tu potukoše ustanici, pod komandom Luke Lazarevića i Živka Dabića.
Nova turska vojska od oko 4000 ljudi je uskoro prešla Drinukdo Žičkog potoka. Luka Lzarević i Živko Dabić zatražiše pomoć od Stojana Čupića. On na ove Turek pokrete svu svoju raspoloživu vojsku i golaće Zeke Buljubaše, s tim što Zekin sektor na Drini zaposede vojska prote Nikole Smiljanića.
Do sukoba sa Turcima dođe na Žičkom polju, gde ustanici sačekaše juriše Turaka na golom polju, jer ne mogahu izgraditi šančeve u smrzloj zemlji. Turci su bezglavo jurišali, dopirali do ustaničkih položaja i tu padali pokošeni vatrom iz pušaka i kubura.
Ovde ustanicima u pomoć stiže sa nešto svojih momaka i Karađorđe.

PRSA U PRSA
NAŠAVŠI se u veoma teškoj situaciji, zeka i njegovi golaći koji su se nalazili u prvim borbenim redovima, dođoše do spasonosnog rešenja. Pomeriše se malo napred i na ivici svojih položaja zakloniše se iza pobijenih turskih konja, dočekaše i odbiše naredniturski napad.
Borba se nastavljala nesmanjenom žestinom, pa Karađorđe, koji zadobi ranu na vratu od puščanog metka, videvši da se ustanička vojska ovde neće održati na golom zemljištu, naredi Čupiću da se sa svojom vojskom vrati na stare položaje, a sa ostalom vojskom povuče se prema Ceru. Turci sa Žičkog polja nastae dalje prodor preko Mačve i stignu do Šapca gde se spoje sa opsednutim Turcima u šabačkoj tvrđavi.
Izgladneli Turci iz šabačke tvrđave i pristigli Turci iz bosne krenuli su u pljačku hrane i stoke po Mačvi, uzgredno paleći seljačke kuće i druge zgrade.
Iako ranjen, Karađorđe sa vojskom sa Cera pohita u pomoć narodu oko Šapca i 31. januara na Jelenči blizu Mišara dođe do sukoba sa Turcima koje su predvodili kapetani Mehmed Vidajić i Osman Gradački. Borba je trajala ceo dan. Nadmoćniji Turci su bezglavo jurišali nastojeći da savladaju srpski šanac i dokopaju se Karađorđeve glave.
U kritičnom trenutku u sumrak, Karađorđu dođu u pomoć Petar Mler, kaluđer Makarije iz kaonskog manastira i Jovan Tomić - Belov sa oko 50 momaka. Prišavši kroz šumu neopaženo za leđa Turcima, opale po njima iz pušaka i kubra i poviču: **Juriš, braćo, juriš, pobegoše Turci!** Iznenađeni, Turci us pomislili da ih je s leđa i bokova napala velika ustanička vojska i pobegnu prema Šapcu. Na bojnom polju su ostavili više od 200 ubijenih i ranjenih vojnika.

TURCI U ZASEDI
POSLE borbi na Žičkom polju, Zekini golaći se vratiše u Parašnicu na stare položaje i nastaviše da čuvaju Drinu od Turaka.
NJima se ovamo ubrzo pridruži i ostala vojska Stojana Čupića koja se povukla sa Žičkog polja.
Za to vreme u opsadnutom i izgladnelom Šapcu dođe do svađe i borbe između bosanskih Turaka i stalnog garnizona u Šapcu. U tom sukobu, bosanski Turci ubiju turskog komandata Šapca Abid - agu i, nemogavši tamo opstati, napustiše Šabac, krećući se ka Drini u više pravaca: uz Savu, preko Kitoga i ispred Cera.
Ove Turke su preko Mačve sačekali Stojan Čupić i prota Nikola Smiljanić sa svojim odredima.
Golaći dobiše zadatak da sačekaju one Turke koji su se iz Šapca probijali pored Save.
Nije bil druge već da ih sačekaju na uskom prostoru između Save i Zasavice ispred sela Ravnja.
Zeka smisli da Turke upustu duboko u zasedu, a onda zaspe vatrom. S obzirom da je teren bio močvaran sa obe strane, Zeka odluči da na čelu zasede iskopa nekoliko manjih rovova i dobro ih kamuflira sa obe strane puta, a da se pored ovoga Turci napadnu i sa boka sa Save i Zasavice pomoću njegove flotile čamaca.
Za samo nekoliko časova obavljene su sve pripreme za doček Turaka. Bilo ih je 400-500 ljudi-konjaniak koji su išli na čelu kolone i pešadije. sa sobom su gonili i oko stotinu grla krupne stoke koje su opljačkali po Mačvi.
U sam sumrak Trci su ne sluteći nikakvu opasnost ušli duboko u zasedu, a onda je zagrmio plotun iz pušaka i kubura Zekinih golaća. Turci su suknuli nazad jer su ih golaći gađali i sa Save i Zasavice, pa im nijebilo drugog izlaza. U bežanju, turci naleteše na zaplenjenu stoku koja im uznemirena skoro potpuno zatvori prozor. Zekini golaći iskoristiše ovaj zastoj i ponovo napuniše puške i kubure i sa njima opališe po Turcima.
Zeka naredi juriš. Obezglavljeni Turci se skoro nisu ni branili i padali pod udarcima jatagana i handžara.

**DOČEK** IZ ČAMCA
ZA tili čas je bilo sve gotovo. Spasilo se samo stotinak Turaka, koji su se vratili u Šabac, jer se za Bosnu nije moglo ni preko Kitoga gde su ustanici takođe razbili Turke. Neki su izbezumljeni skakali u Savu ili Zasavicu, ali su ih i tamo dočekivali Zekini golaći sa čamaca. Oni koji su se i probili preko Zasavice, izgubili su život u njenim baruštinama ili pak naleteli na ustaničke straže pokraj Drine.

(Nastaviće se)