Udar srpskih junaka

OBAVEŠTEN o turskim pripremama za napad na oslobođenu teritoriju Srbije sa svih strana, a shodno odlukama Smederevske skupštine ustaničkih starešina, Karađorđe odluči da preduhitri Turke. Planirao je da, pre nego što oni krenu na oslobođenu teritoriju Srbije, pređe u ofanzivu, oslobodi nove krajeve na verovatnim pravcima turskih napada, spreči turske koncentracije, podstakne narod u tim krajevima na ustanak i da tu, na pomerenim granicama Srbije i povoljnijim položajima, dočeka i razbije tursku vojsku.
Izdao je naređenje da se srpska vojska okupi do prvog januara 1806. godine i da početkom januara, kada Turci još ne budu spremni, krene u ofanzivu. Plan je bio sledeći: da Milenko Stojković zauzme Poreč i Kladovo, Petar Dobrnjac Paraćin, Ražanj i Sokobanju, Stanoje Glavaš, Mladen Milovanović i Vule Kolarac Kruševac, Radič Petrović i Tanasko Rajić Rašku i Novi Pazar, da Milan Obrenović zauzme Višegrad, prodre u dolinu Uvca i Lima i oslobodi Novu Varoš i druge gradove u dolinama tih reka, da Luka Lazarević i Jakov Nenadović zauzmu Šabac, a Stojan Čupić i prota Nikola Smiljanić brane Drinu.

JANUARSKE BORBE
KaraĐorĐe je odlučio da sa vojskom ostane pod Beogradom i bude pri ruci Stojanu Čupiću, proti Nikoli Smiljaniću, Luki Lazareviću i Jakovu Nenadoviću ako Turci koncentrisani na Drini krenu u napad.
Do sukoba sa Turcima je prvo došlo na Kruševačkom polju. Tu je leskovački paša sačekao ustaničku vojsku. Iako su ustanici bili iznenađeni, odbili su turski napad. Žestoka borba se nastavila do 12. januara, kada Srbi razbiše Turke i uđoše u Kruševac.
Petru Dobrnjcu, Stevanu Sinđeliću, Paulju Matejiću i drugim ustaničkim starešinama Turci su bez borbe predali Paraćin. Na juriš su zauzeli Ražanj, a zatim su ustanici ušli u napušteni Aleksinac.
Na njih krene sa 3.000 konjanika Pazvan-Oglu iz Vidina, ali ga oni sačekaju i potuku na DŽivdžibari.
Milenko Stojković je smelim i munjevitim desantom zauzeo Poreč. U njemu je zaplenjeno dosta topova, naoružanih lađa i džebane. Zatim je jurišao na Kladovo, nije ga mogao zauzeti, već ga ostavio pod opsadom. Nastavio je niz Dunav ka Negotinu.
Radič Petrović i Tanasko Rajić prodreše uz Ibar do Studenice.
Aleksa Popović i Milić Drinčić po snažnoj mećavi uspeju da se probiju do Višegrada i na prepad, noću, zauzmu sve turske šančeve u gradu i sateraju sve Turke u kamenu zgradu bivšeg hana u blizini mosta na Drini. Turci pruže žilav otpor, pa Popović i Drinčić odlože napad na tu zgradu za narednu noć.
Turci obaveste susedne turske starešine o ustaničkom napadu i zatraže pomoć.
Kako je Turcima u Višegradu iz Bosne u sumrak pristigla velika pomoć, Popović i Drinčić se dogovore da zauzeti deo grada spale i da se povuku u šančeve koje je kod Višegrada izgradila rudnička vojska posle oslobođenja Užica 1805. godine.
Drugi deo rudničke vojske i druge jedinice pod komandom Milana Obrenovića, prote Milutina Gučanina i drugih, kojima se pridružio i starovlaški knez Maksim Rašković u toku januara su duboko prodrli u dolinu Uvca i Lima, čak do Rudog, Priboja i Plevlja. U isto vreme, jugoistočno od njih, stigli su u blizinu Novog Pazara sa šumadijskom vojskom Radič Petrović i Tanasko Rajić.

PROBLEMI NA JUGU
OBE ove vojske su imale za zadatak da prodru što dublje na jug, da tamo podignu narod na ustanak, povežu se sa Crnogorcima i da u dolinama Ibra, Morače, Uvca i Lima dođe do objedinjavanja crnogorske i srpske vojske.
Posle bitke kod Deževa, krajem marta, u kojoj je turska vojska pod komandom Sulejman-paše potukla srpsku vojsku, Radič Petrović i Tanasko Rajić su morali da se povuku, pa Turci spališe Studenicu i upadoše u dolinu gornjeg Ibra.
Kada je završio sa Radičem i Tanaskom, Sulejman-paša se sa vojskom okrenuo prema ustaničkoj vojsci u dolinama Uvca i Lima. Ustanici su pod teškim borbama morali da se povlače prema Užicu i Užičkoj Požegi.
U Radljevu je došlo do odlučnog boja. Sulejman-paša koji je raspolagao sa 5.000 vojnika, uspeo je da potuče vojsku Milana Obrenovića i da zauzme Arilje.
Sulejman-paša je nastavio pohod. Nameravao je da prodre prema Užicu, Valjevu i Šapcu, ali ga je ustanička vojska sačekala na Lopušu i potukla.

PODVOJENOST
TURCI su na južnim prostorima okupili velike snage i zadržali dalji prodor ustaničkih jedinica. S druge strane, crnogorski vladika Petar Prvi je u to vreme u dogovoru sa Rusima, angažovao veće crnogorske snage u borbi protiv Francuza u Boki Kotorskoj i prema Dubrovniku.
To je iskoristio Sulejman-paša Skopljak. Pošto je jakim snagama lako ugušio ustanak Drobnjaka, Rovaca i Moračana, pritekao je u pomoć novopazarskim Turcima.
(Nastaviće se)