Prvo vatreno krštenje

Piše: dr Miladin Stevanović
POSLE oslobođenja Šapca, bekstvo Turaka iz Lešnice i postignutog sporazuma sa Turcima o primirju na području Jadra i Rađevine, nastupilo je i izvesno nezvanično primirje na donjoj Drini. Stojan Čupić i ustaničko rukovodstvo u zapadnoj Srbiji pitali su se kakve su dalje namere bosanskih Turaka prema oslobođenoj ustaničkoj teritoriji i da li se može očekivati kakav veći turski napad sa te strane.
Čupić se sa Zekom i njegovim drugom dogovorio da oni kao dobri plivači i poznavaoci Drine i njene bosanske obale, prerušeni u turska odela i naoružani kuburama i handžarima, odu na područje Janje, Bijeljine i Bosanske Rače. Da izvide, uz pomoć Stojanovih javki, ima li koncentracije turske vojske i kakve su namere prema Karađorđevoj Srbiji. Pri povratku, ako za to bude mogućnosti, da izvrše diverziju na ruska skladišta u Bosanskoj Rači.

IZVIĐANJE TURAKA
ZEKA i drug su pregazili Drinu, a zora ih je zatekla kod kuće Stojanove javke u selu Suho Polje. U toku dana osmatrali su prilazne puteve koji su vodili prema Tuzli i Bijeljini. Nisu primetili bilo kakva turska kretanja.
Uveče su produžili na severozapad i stigli kod druge Stojanove javke, u selo Vršani. Odatle su osmatrali puteve koji su vodili prema Brčkom i Bijeljini, a domaćina su poslali u Bijeljinu. Nije bilo vidljivih turskih priprema za napad na Srbiju.
Tu je Zeka doznao da se među Turcima priča o dolasku bosanskog vezira Bećir-paše koji je, po nalogu Carigrada, trebalo sa Karađorđem da reši pitanje prekida neprijateljstva između Srba i Turaka. Zato su Turci i dobili naređenje da obustave pripreme za napad na Srbiju.
Vraćajući se, Zeka i drug su zaobilazeći turska sela, stigli do Drine, južno od Bosanske Rače. Znali su da se tu nalaze turske postaje i skladišta, koji su ograđeni i dobro čuvani.

PREPAD NA STRAŽU
PRIŠLI su postaji i skladištu, koji su bili opasani visokim kamenim zidom. Nije preostalo ništa drugo, već da se upute na kapiju, pred stražara, čiju su siluetu videli. Stavili su kubure i handžare za pojas, a Zeka i kesicu sa barutom i specijalim fitiljem.
Napred je išao Zeka. Stražar ga je upitao kuda ide, a on mu je odsečno na turskom jeziku rekao da **idu Mujagini momci** (Mujaga Pašić, bijeljinski beg). Kada su mu prišli, Zeka ga je ubo handžarom, dohvatio šakom za usta, pa je ovaj bez glasa pao na zemlju.
Pretrčali su ograđeni prostor i uleteli u stražaru u kojoj je škiljila svetlost žška na sanduku pokraj koga je bio dremljivi dežurni straže. Zeka je skočio na njega i uspeo da ga dovrši, uz buku koja je probudila četiri stražara u stražarnci, koji su se latili oružja. Zeka i drug koji je lakše ranjen su ih savladali kuburama.
Iskoristiši žižak, Zeka je pripalio fitilj od kesice sa barutom. Izleteli su napolje, a on je bacio **bombu** na najbliži objekat. Zatim su trčali do iznemoglosti više od pola sata, do Drine. Eksplozija i požar su učinili svoje - iz Rače su se čuli pucnji, vika, turske komande, lavež pasa, dok su dim i plamen iz turskog skladišta sukljali visoko u nebo.
Prezadovoljni urađenim, Zeka i drug su sretno pregazili Drinu. Na obali su ih sačekale ustaničke straže, čiju su lozinku znali. Uputili su se u sklonište svoje čete u Parašnici, gde su se osušili i odmorili.

SVI ČULI
SUNCE je bilo daleko odskočilo kada su Zeku i druga izbudili. Pred kolibom su ih čekali Stojan Čupić, desetar Dragoje i drugovi. Izljubili su se sa svima i primali čestitke. Pričali su im da su skoro svi na ovoj obali Drine čuli za njihov podvig, koji je bio i vidljiv i čujan, jer su požar i uzbuna u Bosanskoj Rači trajali do svanuća.
Prema Jakovu Nenadoviću i prema Karađorđu su poleteli glasnici. Da jave da sa drinske strane, za sada, ne preti bilo kakva opasnost oslobođenoj Srbiji.
Zekin autoritet je naglo porastao. Stojan Čupić je na njega računao za dalje akcije.
(Nastavlja se)