Nije meana skupština...

Piše: Ljubomir Tešić
KRALJEVSKA svita je iz Šapca, preko Brankovine, stigla u Valjevo, ali se tu, iz samo kralju znane ljutnje na Valjevce, nije htela zadržavati. Pored varoši je prošla kao pored **turskog groblja**, navodi novinar.
Onda je kralj, jednako u sedlu, na belom konju, uz Gradac krenuo, preko Bukova i podno Divčibara, prema Ražani. Ovde je kralja dočekao Sima Milošević, komandir i bivši poslanik, sa kombinovanim bataljonom. Kralj je bio vrlo zadovoljan dočekom Siminim, pa mu je rekao: **Simo, ti sada više nisi onaj poslanik opozicionar kao nekada što si bio dok si sedeo u skupštinskim klupama. Jer, kad si dolazio u Beograd, ti me kao knjaza nisi hteo ni da vidiš, a gle, kako si me ovde lepo dočekao...**
A Sima je samo salutirao, dok je kralj još rekao (izveštava dalje reporter):
**Dok si bio poslanik u Skupštini, uvek si bio u opoziciji. Kaži mi sada ko te je tome naučio?**
Sima je odgovorio: **Vaše veličanstvo, gospodin Ristić**. Onda kralj reče: **A zašto si i sada u opoziciji? Sada nema Ristića?** Sima salutira i reče: **E, sad me goni vaš ministar Milan Piroćanac** (i pokaza rukom u njega dok je stajao uz kralja).

MONARHU SMETA PAROLA
KRALJ je, sa svitom koja je bila pogolema, uz mladu jagnjetinu i vino, poduže besedio u Ražani - o policiji o politici, o nevaljalim i dobrim strankama, o zemljoradnji, o radu, a Sima je na sve lakonski odgovarao, a zatim pokazao svoju sablju i oficirski čin, a onda rekao kralju: **Izvinite, Vaše veličanstvo, ali mi sada ovo ne dozvoljava da sa vama o politici divanim...**
Govorilo se da je u svim vremenima i svim režimima Užice uvek bilo jaka busija svakom vladajućem režimu - tu je vazda bilo leglo opozicije.
To se i ovog puta, za vreme **kraljeve ophodnje**, ponovilo. Dok se svita odmarala u Ražani, u nekom seoskom šljiviku, dopisnik ovako opisuje epizodu sa sirotinjom:
**Malo zatim na kralja navali buljuk sirotinje, koje, na nesreću, vrlo mnogo ima u užičkom kraju. Ova sirotinja poče da mili kao oni gušteri u proleće po kršu, kada sunce, svojim toplim zracima, zagreje ladno kamenje. Mnogi su došli poradi milostinje, a mnogi su došli i po dužnosti koju kao građani moraju da vrše prema svome kralju, da ga, koji se sa svitom krenuo na tako dug i naporan put po kraljevini, upoznaju sa svojim životnim nevoljama...**
Od Ražane je svita kraljevska krenula prema Kosjeriću i Brajkovićima gde je čekala goste velika gomila naroda. Tek je ovde kralj doneo odluku da ne ide u Užice. Na Užice, kao veliku i jaku opozicionu busiju režimu i Dvoru, uvek je bio ljut. U Brajkoviće je stigla policija i javila kralju da je tamošnja varoš veoma slabo ukrašena i nespremna da dočeka nj. v. Naročito mu se nije dopadala parola koja je glasila: **Hercegovac srce steže - zakletvom se tebi veže!** Međutim još više ga je naljutila parola: **Bosna, Hercegovina i Stara Srbija tvoja biti mora!**

HOĆETE VELIKU SRBIJU
PRIKLANJAJUĆI se politici Austro-Ugarske u njenom podozorenju i neprestanoj destrukciji svega što je srpsko, kralj je odavno odstupio od Garašaninovog **Načertanija** o ujedinjenju etnički srpskih prostora. U opoziciji se verovalo da je izdao Srbe i Srpstvo i priklonio se Beču i Pešti, koji su sve činili da Srbiju zadrže samo u okviru Beogradskog pašaluka i pretvore je u svoj protektorat.
**Ali, Užičani se nisu mirili da ih kralj mimoiđe**, javlja reporter. **Otuda je u Požegu stigla delegacija da moli srditog kralja da poseti i njihovu varoš, ali je on delegaciji odgovorio: - Neću više nikada doći u užički kraj. Ja se dočekujem po vašem okrugu onako kako se dočekuje običan putnik, a ne kamoli vladalac. Mene samo sreću uz put gomile seljaka, a jedan me je čak demonstrativno pozdravio na nečiji bezobrazni nagovor. Dok je čitao, mucao je namerno i izvrtao reči kao da ih strani građanin izgovara. Znam ja da nije njegovo, već mu je pozdravni govor pop Nikola napisao. Hoću da čujem želje i potrebe naroda, ali to iz usta naroda, a ne iz usta nekolicine opozicinara kakav je među njima i pop Nikola...
Vi terate politiku i stranačke svađe i prepirke u meani, uz čašu rakije i vina, a ne u Skupštini i na zvaničnom mestu. Ja to ne mogu u Srbiji da dozvolim. Lako je pisati parole, a teško je raditi... Dolazi jedan đeneral da me pozdravi, a on nailazi na demonstracije opozicije. Ja kad putujem po susednim monarhijama, mene dočekuju sa najvećim počastima i odličjima, pa i celu moju svitu, a gledaj vas, radikalskih Užičana, kako me dočekujete. Ja putujem po kraljevini da čujem glas naroda, a vi određujete radikalca, popa Milana Đurića, da me svojim bezobraznim govorom dočekuje. Ja neću da me političke partije pozdravljaju i primaju: ja nisam došao da vas mirim i zavađam nego da se srećem sa svojim milim narodom... Zato, Užičani, popravite se, pa ću vam onda doći. Hoćete Veliku Srbiju, a sutra da vas pozovem u rat, vi biste se sakrili kao kakve babe...**
I, tako, jednako srdit, ovog puta nije posetio Užice.

PANDURI PUJDAJU NAROD
KRENUO je prema Čačku, čak nije svraćao ni u Arilje.
Ni u Čačku se nije dugo bavio. Svita je stigla do Karanovca. Bio je sve ljući, jer ga podanici nisu dočekivali i ispraćali onako kako je očekivao i želeo - sa više rituala, svečanije i veselije - kao prvog kralja dinastije Obrenovića...
...Planirano putovanje je znatno skraćeno. Kralj nije stigao ni do Leskovca, ni do Vranja. Uz put je doživeo mnoge dramatične neprilike od svojih podanika, tako da se lađom preko Kladova, znatno ranije vratio u prestonicu, u kojoj se, u međuvremenu, desila jedna nezapamćena tuča među političkim partijama.
Za partijske svađe i fizičke obračune - i lične i masovne - vreme i mesto se nije biralo. Tuča u Narodnom pozorištu za vreme predstave imala je širok odjek. Zbilo se to u vreme dok je kralj još bio na putu po kraljevini, a kad se vratio, opet je zapretio opoziciji, kazao je da bi on hajducima i batinašima pokazao kako se pravi red.
O ovoj tuči su sve prestoničke novine izvestile svoj **čitalački publikom**, ali je događaj svako video iz svog političkog ugla.
U Narodnom pozorištu bila je premijera komada **Rabagas** od francuskog pisca Sardua. Komad govori o Pariskoj komuni. U njemu se hvali vlast konzervativaca, a kudi tadašnja francuska opozicija i naziva najpogrdnijim imenima. U trenutku dok je jedan od junaka ove grdnje opozicije govorio, među publikom su izbili graja, vika i protesti. Uz zvižduke, psovke i dranja, na polovini predstave došlo je do tuče između članova Napredne i Radikalne stranke. U tuču se umešala i policija, i dobro se znalo čije je članstvo izvuklo **deblji kraj**. Isukali su se pendreci i palice. Dvorana se ispunla psovkama i jaucima, opisuje novinar **Samouprave**. Iz potaje su se potegli noževi i **samokresiva**. Rezultat tuče: dvadeset gledalaca teže povređeno i još toliko uhapšeno.
U izveštaju je napisan ovaj zaključak:
**Naprednjaci, partija na vlasti, u sve su uneli svoj uskogrudi i slepački partizam i žandarme pretvorili u bašibozuke, koji red kvare i narod na tuče pujdaju...

IZVIŽDAN I U PARIZU
NAPREDNJACI su uzvratili radikalima sa još većom mržnjom i psovkama: **Truju i vare prestonicu i pretvaraju je u varvarsku varoš kojoj se kulturna Jevropa smeje i ruga. Neznalice i primitivci ne mogu da se mešaju u književno-estetski ukus...**
Zanimljivo je i to kako je komad stavljen na repertoar.
U Francuskoj je boravio naprednjak Vladan Đorđević. Imao je priliku da vidi komad u nekom pariskom pozorištu, dopao mu se po svojim političkim idejama. Preporučio ga je Narodnom pozorištu koje je ministra poslušalo. U komadu se opozicija naziva varvarima, društvenim izmetom, bukačima i larmadžijama. Jedan junak na pozornici pita: **Ko sastavlja opoziciju?** - I sam odgovara: **Tri isterana oficira iz službe, dva advokata bez klijenata, pet pijanica i četiri robijaša...**
Radikalska publika koja je prisustvovala te večeri premijeri shvatila je da se to aludira na opoziciju u Srbiji. Ovaj komad je izviždan na svim pozornicama u Francuskoj. Dakle, bio je prognan iz Pariza, ali ni u Beogradu nije mogao opstati, zbog čega je i došlo do one žestoke međustranačke tuče.
(Nastavlja se)