**Tigar** zvani Ulemek

Pišu Zagorka Uskoković i Srđan Kraljević

PRESTANKOM ratnih dejstava na prostorima bivše SFRJ Jedinica za specijalne operacije uplovila je u mirne vode. U reorganizovanoj jedinici, te 1996. godine, bilo je potrebno naći još jednog vrhunskog specijalca. Želja Jovice Stanišića, tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti MUP Srbije, morala se ispuniti - među **crvene beretke** trebalo je dovesti Milorada Ulemeka (kasnije promenio prezime, odnosno uzeo ženino), prekaljenog legionara i prvog čoveka Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana.
Potonjeg idola među srpskim borcima prvi je zapazio Stanišić. Preko Radovana Stojičića Badže stupio je u kontak sa **tigrom** Ulemekom. Uskoro, Legija je prešao u redove **crvenih beretki**, koje je u to vreme vodio jedan od osnivača jedinice Franko Simatović Frenki. Po dolasku u JSO Ulemek je postao Simatovićev miljenik i njegov zamenik. Frenki je u njega imao bezgranično poverenje, kao i bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević.

MILIONI EVRA
NA smotri u Kuli, 4. maja 1996. godine, na kojoj je prisustvovao rukovodeći kadar srpske policije, **crvene beretke** zvanično dobijaju ime - Jedinica za specijalne operacije. U opisu njihovog radnog mesta stajalo je - antiteroristička dejstva. Predviđeno je da **crvene beretke** budu opremljene i ustrojene po svim principima vojne organizacije.
Formirani su pešadijski vod, artiljerijska veza, padobranci, alpinisti, avio i helikopterska eskadrila, ronilačka jedinica, kao i sanitetska i tehnička služba. Centar kopnenih snaga JSO bio je u bazi na Štolcu, dok je vazduhoplovna jedinica dobila bazu u Surčinu i pomoćno letilište Lisičiji jarak.
Koliko je uloženo u radikalno reorganizovane **crvene beretke** ne može se precizno reći, mada brojka prelazi više desetina miliona evra. Samo na nove letnje i zimske uniforme, epolete i drugu odeću za oko 1.000 ljudi, potrošeno je oko 250.000 evra. Među troškovima je bilo čak uračunato i pravljenje novih amblema.
Promena u MUP Srbije, a prvenstveno u Resoru državne bezbednosti, dovela je i do rezova u JSO. Sa čela srpske tajne policije smenjen je Jovica Stanišić, a na njegovo mesto došao je general Radomir Marković. Samim tim, trebalo je sa čela **crvenih beretki** smeniti i Stanišićevog čoveka - Simatovića.

BAZA - KOSMET
NARAVNO, postavljen je novi komandant. **Crvene beretke**, koje su i dalje ostale njihov prepoznatljiv simbol, preuzeo je Legija, dok je njegov prethodnik premešten u Kolegijum DB, kao specijalni savetnik Radeta Markovića. Neposredno posle promena u JSO Ulemek dobija i čin pukovnika.
Krajem 1996. i početkom 1997. godine kada je postajalo jasno da na Kosovu i Metohiji počinje veliki sukob sa teroristima iz takozvane OVK, zahuktava se i nabavka oružja i opreme za jedinicu tajne srpske policije. Kupovina oružja organizovana je preko firmi na Kipru.
- Prvi put sam Miloševiću rekao da nam je neophodno da obezbedimo rezerve strane valute da bismo kupili potrebnu opremu i topove za heklikoptere - opisivao je Marković kako je teklo naoružanje njegove jedinice.
Za JSO od decembra 1996. do marta 1999. godine, samo preko jedne kiparske firme kupljena je oprema vredna četiri i po miliona dolara. Za taj novac kupljena su i američka terenska vozila, popularni **hameri**, po kojima je ova jedinica postala takođe prepoznatljiva.
Tih godina **crvene beretke** popunjavaju svoje redove i uz njih pristupaju i poneki pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice MUP Srbije. Posle nekog vremena mirovanja, **beretke** odlaze na Kosovo i Metohiju gde Šiptari sve više počinju sa osnivanjem svojih vojnih kampova u kojima su obučavali lokalno stanovništvo, buduće pripadnike OVK.
Jedinica za specijalne operacije, gotovo sve vreme bombardovanja Jugoslavije, ali i dugo pre toga bila je na Kosovu i Metohiji. Prvi su upadali u mnogobrojna teroristička uporišta takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Pričalo se da su na tom planu - čišćenu terorista - uradili više nego iko. Ipak, javnost je o njihovim akcijama vrlo malo upoznata.

DESANT S NEBA
PRVU veću akciju izveli su marta 1998. godine i napali utvrđeno uporište terorističke bande Adema Jašarija i njegove porodice. U ovom silovitom napadu upotrebljene su leteće topovnjače MI-24V i oklopni transporteri UPR-765. Takav stil borbe JSO je primenjivao u svim narednim akcijama na Kosovu i Metohiji. Među običnim policajcima **crvene beretke** su slovile za hladnokrvne ratnike koji koriste samo taktiku **spaljene zemlje**.
U leto iste godine, u poslednjem trenutku, sprečili su pad Peći. Uprkos žestokoj ofanzivi albanskih terorista i panike koja je zahvatila srpsko stanovništvo obližnjeg sela Goraždevci, koje se kolektivno spremalo da se skloni u zbeg, **crvene beretke** su bile spas u poslednjem trenutku. Izvršile su desant iz helikoptera i šiptarske bande su rasterane.
Jedinica za specijalne operacije dala je i veliki doprinos u pronalaženju dokaza za počinjene zločine nad Srbima. Ostalo je zapamćeno da su obezbedili važne dokaze o zločinima terorista kod Radonjićkog jezera, pravog stratišta na kojem su pripadnici OVK mučili i ubijali otete srpske civile i policajce. Interesantna je priča da su **crvene beretke** prvo zarobile jednog pripadnika terorističke bande, koji im je opisao šta se dešavalo na obalama tog jezera i svojim priznanjem pomogao da iznenade OVK, a kasnije i oslobode neke zarobljene Srbe.
O vojevanju jedinice tajne srpske policije po Kosmetu ispredane su razne legende, ali oni sami retko su se hvalili podvizima. Bivši predsednik Slobodan Milošević zbog nekih akcija Legiju, koji je predovdio **crvene beretke**, čak je nazvao - Bolidom. Tako ga je kasnije uvek oslovljavao.

OPREMA I NAORUŽANJE
U SVOM sastavu **crvene beretke** su koristile tri tipa helikoptera - Mi-24, B212 i **gazelu**. Ruski Mi-24 (NATO naziv **hind**) vremenom se pokazao vrlo uspešnim u borbi protiv žive sile, oklopnih borbenih vozila i drugih ciljeva na zemlji i vodi. JSO koristi najmanje dva vojna modela ovoga helikoptera. Helikopter B212 je američke proizvodnje i helikopterskj jedici **beretki** je bar jedan. Osnovno oružje **crvenih beretki** je automatska puška M70, domaće proizvodnje, kalibra 5,56 ili 7,62 mm. U njihovom naoružanju je i mitraljez M84, kalibra 7,62 mm. Tu je i automatski bacač granata AGS-17, kalibra 30 mm.

MOĆNI **HAMER**
JEDINICE za specijalne operacije postale su prepoznatljive po američkim vojnim terenskim vozilima **hamer**. Ovo vozilo je je specijalno poremljeno i blindirano. **Crvene beretke** koriste i borbeno oklopno vozilo BOV 3. Ovaj samohodni protivavionski top pokazao se kao najefikasnije sredstvo za uništavanje snajperista i vatrenih tačaka u urbanoj sredini. U njihov sastavu su još i domaće borbeno vozilo M80A, kao i kanadski oklopni transporter **grizli**.


NASTAVLJA SE