Radovan Karadžić, s kojim od osnivanja SDS i njegovog izbora za predsednika često razgovaram telefonom o tome kako da se izbegne građanski i etnički rat u Bosni.
Radovan Karadžić, s kojim od osnivanja SDS i njegovog izbora za predsednika često razgovaram telefonom o tome kako da se izbegne građanski i etnički rat u Bosni. Susret sa Izetbegovićem ozario me je nadom: možda se Muslimani i mi možemo sporazumeti i izbeći raskol koji se dogodio između nas i Hrvata.
18. Februar 1991.
Vratio sam se iz Sarajeva, sa susreta srpskih i muslimanskih intelektualaca. Mučan, deprimirajući dijalog. Moja tanka nada da se Srbi i Muslimani mogu sporazumeti o zajedničkoj državi i mirnom životu, da se u Bosni može izbeći međuetnički i verski rat i nesreća koja se događa u Hrvatskoj, sagorela je u sarajevskom hotelu "Holidej in".
Radovan Karadžić, s kojim od osnivanja Srpske demokratske stranke i njegovog izbora za predsednika često, obično noću, razgovaram telefonom o tome kako da se izbegne građanski i etnički rat u Bosni, ima sve neubedljivije dokaze da rata neće biti. Rat između Srba i Muslimana teško se može izbeći, jer Srbi ne mogu da slede politiku Alijine Islamske dekleracije. Izetbegovićeva Stranka demokratske akcije hoće unitarnu Bosnu sa svojom hegemonijom; Hrvati hoće svoju Herceg-Bosnu i ono što smatraju franjevačkom i banovinskom Bosnom da priključe Hrvatskoj; Srbi hoće Jugoslaviju ili ujedinjenje sa Srbijom, a nikako neće u unitarnu Bosnu po projektu Alije Izetbegovića. Kako te tri suprotstavljene nacionalne težnje mogu da se pomire u Andrićevoj "zemlji mržnje"?
Susret sa Izetbegovićem
Zamisao o susretu srpskih i muslimanskih intelektualaca rodila se u mom razgovoru s Alijom Izetbegovićem pre mesec dana, kada me je posetio u mom domu. Posle neke sednice Predsedništva SFRJ, kojoj je prisustvovao kao predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine, Izetbegović mi se javio telefonom i izrazio želju da me poseti i zahvali na podršci Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja, koji je protestovao protiv osude na teške robije Muslimana okupljenih oko njega i njegove fatalne Islamske dekleracije. Došao je s pratnjom i obezbeđenjem, i čim je stupio u predsoblje moje kuće počeo je da izuva cipele. Zaustavio sam ga: "Nemojte da se izuvate, molim vas. U ovu se kuću, gospodine Izetbegoviću, ulazi obuven." Poslušao me je i seo u fotelju. Onda mi je tiho i ubedljivo zahvalio za odbranu njegovog prava da slobodno misli i veruje. Posebnu blagodarnost je izrazio Ljubi Tadiću i meni zbog prijema koji smo priredili njegovoj ćerki, ženama nekih uhapšenih, pesniku Latiću i jednom mladom hodži, koji su došli kod mene da mole za pomoć i zaštitu. Ljuba i ja smo im priredili ručak u "Šeheru" i dugo s njima razgovarali, a potom činili koliko smo mogli da im olakšamo patnje.
Tada, u mojoj kući, prvi put sam sreo Aliju Izetbegovića. Pažljivo sam ga posmatrao. Gest zahvalnosti, učinjen smerno i ubedljivo, tihost i ozbiljnost u govoru o našem stanju i odnosima, tog, sada prvog čoveka muslimanske Bosne, ostavili su na mene pozitivan utisak i probudili mi nadu u mogućost srpsko-muslimanskog zajedništva. Predložio sam srpsko-muslimanski dijalog istaknutih intelektualaca. Izetbegović je moj predlog odmah prihvatio. Dogovorili smo se da ostvarimo saradnju intelektualnih elita Srbije i Bosne - da ja dovedem u Sarajevo grupu srpskih intelektualaca koja će s grupom muslimanskih intelektualaca razgovarati o muslimansko-srpskim odnosima, čime treba da otpočne živa kulturna komunikacija između Srbije i Bosne. On će organizaciju poveriti svom čoveku, potpredsedniku vlade Rusmiru Mahmutćehajiću, profesoru elektronike.
Ozaren nadom
Taj susret i dogovor s Alijom Izetbegovićem ozario me je nadom: možda se Muslimani i mi možemo sporazumeti i izbeći raskol koji se dogodio između nas i Hrvata.
Posle nekoliko dana javio mi se telefonom Rusmir Mahmutćehajić i predložio datum i mesto susreta. Imenovao je članove muslimanske delegacije, ostavljajući meni da izaberem srpske predstavnike. Odlučio sam da srpsku kulturu u tom susretu predstavljaju Predrag Palavestra, Slobodan Selenić, Darko Tanasković i Rajko Petrov Nogo iz Beograda i Milorad Ekmečić, Slavko Leovac i Sveta Koljević iz Sarajeva.
Susret je održan 15. i 16. februara u salonu hotelu "Holidej in". Domaćin susreta bio je Rusmir Mahmutćehajić. Muslimanske intektualce su predstavljali Avdo Sućeska, Muhsin Rizvić, Hasan Sušić, Enes Duraković i Alija Isaković.
Iz beležnice prepisujem neke osnovne stavove učesnika tog skupa, i to ne u celini, jer sam, nezadovoljan stavovima Muslimana, izgubio volju da ih zapisujem.
Rusmir Mahmutćehajić: optužuje Srbe za diskriminaciju Muslimana, nepriznavanje muslimanskog identiteta i vređanje Muslimana; u Bosni su u socijalizmu jedino džamije rušene: Beograd nema muslimansko groblje; ne poštuju se verska osećanja Muslimana; zahteva priznavanje nacionalnih prava Muslimana u Sandžaku i na čitavoj teritioriji Jugoslavije.
Muhsin Rizvić: prošlost treba ostaviti nauci; na nama je odgovornost za sadašnjost i budućnost, zahteva afirmaciju muslimanske kulture i književnosti u srpskoj javnosti; zašto je na ovom sastanku više bosanskih Srba no Srba iz Srbije? (Istu zamerku stavio je i Mahmutćehajić).
Hasan Sušić: Pravo na državnost Muslimana je istorijsko pravo; nema zaslužnih i nezaslužnih naroda; Jugoslavija i Beograd pljačkaju Bosnu i Hercegovinu...
Milorad Ekmečić: antagonizmi u konačnim ciljevima; Srbima u Bosni je konačni cilj Jugoslavija; Muslimanima je konačni cilj država Bosna i Hercegovina; Hrvatima je cilj ujedinjenje sa Hrvatskom. Smatra da bi muslimansko opredeljenje za Jugoslaviju, uz sporazum sa Srbima, bio snažan činilac njenog opstanka...
Ekmečićev govor je izazvao jako nezadovoljstvo prisutnih muslimanskih intelektualaca.
Boba Selenić: zalaže se za međusobne ustupke i toleranciju, znajući da je to najteže, ali je neophodno za opstanak.
Rat blizu
Enes Duraković: bez kritičnosti prema svom nacionalizmu i šovinizmu u kulturi ne može se prevazići sadašnji antagonizam između Muslimana i Srba (Taj je još uvek komunist.)
Slavko Leovac: težnja Muslimana za secesijom je toliko snažna, ciljevi su nam toliko različiti da je akademski razgovor o tome prosto beznačajan. Razgovaramo u časovima velike zaoštrenosti međunacionalnih antagonizama, koja vode međunacionalnom, verskom i građanskom ratu. U Bosni ne postoji stvarna komunikacija između srpske i muslimanske inteligencije.
Avdo Sućeska: Srbi ne poznaju i potcenjuju istoriju Muslimana...
Mustafa Mujagić: Muslimani više ne čitaju beogradsku štampu...
Bilo mi je jasno: preti nam rat i s Muslimanima. Potišten nejugoslovenskim, čisto muslimanskim stavovima govornika, zalagao sam se za kritički odnos prema vlastitim šovinizmima, za odbranu i redefinisanje ostatka Jugoslavije, za toleranciju, za slabljenje religijskoj sadržaja u nacionalnoj svesti i dekonfesionalizaciju politike. Govorio sam o hrvatskoj upotrebi Muslimana za ciljeve "velike Hrvatske" i antisrpskom manipulisanju Muslimanima. Predložio sam uzvratni susret u Beogradu, koji treba dobro pripremiti; predložio sam organizovanje zajedničkih naučnih skupova o pitanjima istorije, književnosti i umetnosti, koji bi koristili međusobnom upoznavanju i zbližavanju naših kultura.
Predrag Palavestra se, s temeljnim poznavanjem bosanskih prilika kao pisac studije Mlada Bosna, iskreno i ubedljivo zalagao za toleranciju i saradnju. NJegov govoro je bio najtolerantniji i istovremeno najapstraktniji, osim kada je govorio o istoriji književnosti...
Demonstracije u Beogradu
6-15. MART 1991.
Zlatar.
Juče su u Beogradu organizovane žestoke demonstracije protiv vlade i Slobodana Miloševića. Policija je upotrebila sva borbena sredstva. Demonstranti, u ogromnoj većini mladi ljudi, takođe su upotrebili sva svoja sredstva. Dva mrtva - milicionar i đak - i veći broj ranjenih. Razlupan je centar Beograda. Vojska je s tenkovima izašla na ulice...
18. Februar 1991.
Vratio sam se iz Sarajeva, sa susreta srpskih i muslimanskih intelektualaca. Mučan, deprimirajući dijalog. Moja tanka nada da se Srbi i Muslimani mogu sporazumeti o zajedničkoj državi i mirnom životu, da se u Bosni može izbeći međuetnički i verski rat i nesreća koja se događa u Hrvatskoj, sagorela je u sarajevskom hotelu "Holidej in".
Radovan Karadžić, s kojim od osnivanja Srpske demokratske stranke i njegovog izbora za predsednika često, obično noću, razgovaram telefonom o tome kako da se izbegne građanski i etnički rat u Bosni, ima sve neubedljivije dokaze da rata neće biti. Rat između Srba i Muslimana teško se može izbeći, jer Srbi ne mogu da slede politiku Alijine Islamske dekleracije. Izetbegovićeva Stranka demokratske akcije hoće unitarnu Bosnu sa svojom hegemonijom; Hrvati hoće svoju Herceg-Bosnu i ono što smatraju franjevačkom i banovinskom Bosnom da priključe Hrvatskoj; Srbi hoće Jugoslaviju ili ujedinjenje sa Srbijom, a nikako neće u unitarnu Bosnu po projektu Alije Izetbegovića. Kako te tri suprotstavljene nacionalne težnje mogu da se pomire u Andrićevoj "zemlji mržnje"?
Susret sa Izetbegovićem
Zamisao o susretu srpskih i muslimanskih intelektualaca rodila se u mom razgovoru s Alijom Izetbegovićem pre mesec dana, kada me je posetio u mom domu. Posle neke sednice Predsedništva SFRJ, kojoj je prisustvovao kao predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine, Izetbegović mi se javio telefonom i izrazio želju da me poseti i zahvali na podršci Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja, koji je protestovao protiv osude na teške robije Muslimana okupljenih oko njega i njegove fatalne Islamske dekleracije. Došao je s pratnjom i obezbeđenjem, i čim je stupio u predsoblje moje kuće počeo je da izuva cipele. Zaustavio sam ga: "Nemojte da se izuvate, molim vas. U ovu se kuću, gospodine Izetbegoviću, ulazi obuven." Poslušao me je i seo u fotelju. Onda mi je tiho i ubedljivo zahvalio za odbranu njegovog prava da slobodno misli i veruje. Posebnu blagodarnost je izrazio Ljubi Tadiću i meni zbog prijema koji smo priredili njegovoj ćerki, ženama nekih uhapšenih, pesniku Latiću i jednom mladom hodži, koji su došli kod mene da mole za pomoć i zaštitu. Ljuba i ja smo im priredili ručak u "Šeheru" i dugo s njima razgovarali, a potom činili koliko smo mogli da im olakšamo patnje.
Tada, u mojoj kući, prvi put sam sreo Aliju Izetbegovića. Pažljivo sam ga posmatrao. Gest zahvalnosti, učinjen smerno i ubedljivo, tihost i ozbiljnost u govoru o našem stanju i odnosima, tog, sada prvog čoveka muslimanske Bosne, ostavili su na mene pozitivan utisak i probudili mi nadu u mogućost srpsko-muslimanskog zajedništva. Predložio sam srpsko-muslimanski dijalog istaknutih intelektualaca. Izetbegović je moj predlog odmah prihvatio. Dogovorili smo se da ostvarimo saradnju intelektualnih elita Srbije i Bosne - da ja dovedem u Sarajevo grupu srpskih intelektualaca koja će s grupom muslimanskih intelektualaca razgovarati o muslimansko-srpskim odnosima, čime treba da otpočne živa kulturna komunikacija između Srbije i Bosne. On će organizaciju poveriti svom čoveku, potpredsedniku vlade Rusmiru Mahmutćehajiću, profesoru elektronike.
Ozaren nadom
Taj susret i dogovor s Alijom Izetbegovićem ozario me je nadom: možda se Muslimani i mi možemo sporazumeti i izbeći raskol koji se dogodio između nas i Hrvata.
Posle nekoliko dana javio mi se telefonom Rusmir Mahmutćehajić i predložio datum i mesto susreta. Imenovao je članove muslimanske delegacije, ostavljajući meni da izaberem srpske predstavnike. Odlučio sam da srpsku kulturu u tom susretu predstavljaju Predrag Palavestra, Slobodan Selenić, Darko Tanasković i Rajko Petrov Nogo iz Beograda i Milorad Ekmečić, Slavko Leovac i Sveta Koljević iz Sarajeva.
Susret je održan 15. i 16. februara u salonu hotelu "Holidej in". Domaćin susreta bio je Rusmir Mahmutćehajić. Muslimanske intektualce su predstavljali Avdo Sućeska, Muhsin Rizvić, Hasan Sušić, Enes Duraković i Alija Isaković.
Iz beležnice prepisujem neke osnovne stavove učesnika tog skupa, i to ne u celini, jer sam, nezadovoljan stavovima Muslimana, izgubio volju da ih zapisujem.
Rusmir Mahmutćehajić: optužuje Srbe za diskriminaciju Muslimana, nepriznavanje muslimanskog identiteta i vređanje Muslimana; u Bosni su u socijalizmu jedino džamije rušene: Beograd nema muslimansko groblje; ne poštuju se verska osećanja Muslimana; zahteva priznavanje nacionalnih prava Muslimana u Sandžaku i na čitavoj teritioriji Jugoslavije.
Muhsin Rizvić: prošlost treba ostaviti nauci; na nama je odgovornost za sadašnjost i budućnost, zahteva afirmaciju muslimanske kulture i književnosti u srpskoj javnosti; zašto je na ovom sastanku više bosanskih Srba no Srba iz Srbije? (Istu zamerku stavio je i Mahmutćehajić).
Hasan Sušić: Pravo na državnost Muslimana je istorijsko pravo; nema zaslužnih i nezaslužnih naroda; Jugoslavija i Beograd pljačkaju Bosnu i Hercegovinu...
Milorad Ekmečić: antagonizmi u konačnim ciljevima; Srbima u Bosni je konačni cilj Jugoslavija; Muslimanima je konačni cilj država Bosna i Hercegovina; Hrvatima je cilj ujedinjenje sa Hrvatskom. Smatra da bi muslimansko opredeljenje za Jugoslaviju, uz sporazum sa Srbima, bio snažan činilac njenog opstanka...
Ekmečićev govor je izazvao jako nezadovoljstvo prisutnih muslimanskih intelektualaca.
Boba Selenić: zalaže se za međusobne ustupke i toleranciju, znajući da je to najteže, ali je neophodno za opstanak.
Rat blizu
Enes Duraković: bez kritičnosti prema svom nacionalizmu i šovinizmu u kulturi ne može se prevazići sadašnji antagonizam između Muslimana i Srba (Taj je još uvek komunist.)
Slavko Leovac: težnja Muslimana za secesijom je toliko snažna, ciljevi su nam toliko različiti da je akademski razgovor o tome prosto beznačajan. Razgovaramo u časovima velike zaoštrenosti međunacionalnih antagonizama, koja vode međunacionalnom, verskom i građanskom ratu. U Bosni ne postoji stvarna komunikacija između srpske i muslimanske inteligencije.
Avdo Sućeska: Srbi ne poznaju i potcenjuju istoriju Muslimana...
Mustafa Mujagić: Muslimani više ne čitaju beogradsku štampu...
Bilo mi je jasno: preti nam rat i s Muslimanima. Potišten nejugoslovenskim, čisto muslimanskim stavovima govornika, zalagao sam se za kritički odnos prema vlastitim šovinizmima, za odbranu i redefinisanje ostatka Jugoslavije, za toleranciju, za slabljenje religijskoj sadržaja u nacionalnoj svesti i dekonfesionalizaciju politike. Govorio sam o hrvatskoj upotrebi Muslimana za ciljeve "velike Hrvatske" i antisrpskom manipulisanju Muslimanima. Predložio sam uzvratni susret u Beogradu, koji treba dobro pripremiti; predložio sam organizovanje zajedničkih naučnih skupova o pitanjima istorije, književnosti i umetnosti, koji bi koristili međusobnom upoznavanju i zbližavanju naših kultura.
Predrag Palavestra se, s temeljnim poznavanjem bosanskih prilika kao pisac studije Mlada Bosna, iskreno i ubedljivo zalagao za toleranciju i saradnju. NJegov govoro je bio najtolerantniji i istovremeno najapstraktniji, osim kada je govorio o istoriji književnosti...
Demonstracije u Beogradu
6-15. MART 1991.
Zlatar.
Juče su u Beogradu organizovane žestoke demonstracije protiv vlade i Slobodana Miloševića. Policija je upotrebila sva borbena sredstva. Demonstranti, u ogromnoj većini mladi ljudi, takođe su upotrebili sva svoja sredstva. Dva mrtva - milicionar i đak - i veći broj ranjenih. Razlupan je centar Beograda. Vojska je s tenkovima izašla na ulice...
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
PROGLAŠENA BLOKADA U KANADSKOM PARLAMENTU: Policija na licu mesta
KANADSKA Parlamentarna zaštitna služba (PPS) danas je proglasila blokadu u Istočnom bloku skupštinskog kompleksa u Otavi, prenosi CBC News.
05. 04. 2025. u 23:10
ONE NESTAJU, A IZA NJIH OSTAJE PUSTOŠ: Zašto je ugroženost najstrašnijih predatora fatalna za okeane
VELIKE bele ajkule (Carcharodon carcharias), koje su nekada dominirale vodama Zaliva Fols u Južnoj Africi, misteriozno su nestale, ostavljajući za sobom ekološku prazninu sa nesagledivim posledicama.
05. 04. 2025. u 23:00
PREMINUO POZNATI HARMONIKAŠ: Brat zvezde estrade nije se izborio sa bolešću
POZNATA folk pevačica Vera Matović zavijena je u crno,nakon što je u subotu ujutru saznala da je ostala bez rođenog brata Svetomira Svela Ostojića.
05. 04. 2025. u 22:46
PRORADIO LUKA JOVIĆ: Srbin pogodio, Milan opet nije pobedio (VIDEO)
POČEO je Luka Jović na najbolji mogući način da koristi prilike koje mu pruža trener Milana Serđo Konsisao. Srbin je drugu utakmicu zaredom uspeo da se upiše u strelce.
05. 04. 2025. u 22:45
IRAN SPUŠTA LOPTU: "Želimo dijalog s Vašingtonom na ravnopravnoj osnovi, bez pretnji"
TEHERAN želi dijalog s Vašingtonom na ravnopravnoj osnovi, izjavio je iranski predsednik Masud Pezeškijan, reagujući na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa nezapamćenim bombardovanjem Irana ukoliko se ne postigne sporazum o nuklearnom programu te zemlje.
05. 04. 2025. u 22:42
